До 1. јануара отварање тајних досијеа

ВЕСТ из Скопља да ће до краја године македонској Комисији за лустрацију бити омогућен увид у затворена досијеа Удбе и КОС-а у Београду, шокирала је све који већ деценију жељно чекају да архиве безбедносних служби буду отворене за наше грађане. Овога пута, срећа би могла да им се осмехне – очекује се да Србија у наредним месецима коначно добије закон о отварању тајних досијеа!

Према речима Александра Чотрића из СПО, сви разговори са напредњацима на ту тему били су оптимистични. Чотрић чак помиње назнаке Зорана Бабића, шефа посланичког клуба СНС, да би закон могао да буде готов до краја године:

– Добили смо обећања да ће бити донет на почетку мандата, да нема политичких препрека за то и да би чак могао да се технички доради до краја године и упути у Скупштину. Причао сам и са Македонцима и са Словенцима, и сви чекају да донесемо закон да би се отворили досијеи њихових држављана.

Зоран Бабић није хтео да лицитира са датумом, али је потврдио да је СНС спремна за доношење закона:

– Немамо чега ни да се плашимо, ни да се стидимо. Већина других држава већ има овај закон, па ћемо га и ми донети у наредном периоду.

СКОПЉЕ: ЧЕКАЈУ “КАПИТАЛЦЕ“

Од почетка примене законских одредби о лустрацији у Македонији, 2008. године, власти у Скопљу су у неколико наврата покретале питање доступности савезних архива у Београду, где су остали досијеи о „личностима које су представљале највећу опасност за безбедност државе“, али и мрежа сарадника ДБ. Скопски медији спекулишу и да ли ће се у отвореним документима Удбе и КОС-а наћи неки македонски „политички капиталац“.
Без овог прописа ниједан грађанин – ни домаћи, ни становник неке од бивших југословенских република – неће моћи да завири у свој досије. Македонци, ипак, очекују да ће им увид у тајне архиве омогућити српско-македонски билатерални споразум о размени класификованих информација, закључен у фебруару.

Како пише тамошња штампа, по ратификацији документа у оба парламента, већ до краја године могу се очекивати прве лустрације откривених сарадника Удбе и КОС-а из Македоније, по документима из Београда. У Комисији за лустрацију очекују 500 – 700 досијеа.

– Реч је о споразуму о размени тајних података који Србија има потписан и са Словенијом, БиХ, Црном Гором, земљама ЕУ и НАТО, и који је услов да државни органи у различитим земљама могу да сарађују на дневном нивоу. То не подразумева отварање персоналних досијеа – потврђено је за „Новости“ из безбедносних извора.

Да ће питање отварања „личних фајлова“ бити решено искључиво законом, „пресудио је“ Уставни суд пре више од деценије, када је прогласио неуставном уредбу која је отворила архиве ДБ. Предлог тог закона неколико пута је подношен, а последњи пут га је предложио СПО 2012. До данас, међутим, није усвојен. Осим закона, отварање досијеа за држављане бивших ЈУ република и размену докумената, омогућиће и потписивања анекса „Д“ Споразума о сукцесији.

ИНТЕРЕСОВАЊЕ – СЛАБО?
Према Уредби која је дозвољавала да грађани наше земље погледају свој досије, која је важила од маја 2001. до јуна 2003, око 8.000 грађана је од БИА тражило одговор на питање имају ли „картон“. У документацијама је пронађено 420 досијеа, а само 380 људи је прочитало службене белешке о себи. Уставни суд је ову уредбу потом оборио.
– О томе се још преговара. Онима који истражују архивску грађу у научне сврхе и сада је омогућен увид у архиве Србије или Југославије. Али ни они немају увид у личне досијее – наглашавају наши извори.

Процене су да у Београду нема много „фасцикли“ држављана бивших република, јер је свака републичка ДБ имала своју филмовану документацију. Велики део савезне грађе изгорео је у НАТО бомбардовању 1999, када је страдао Савезни МУП. Колико је „страних“ досијеа остало, не зна ни Миодраг Перишић, директор Архива Србије, који објашњава да та грађа није ни отварана, ни класификована:

– У Архив је из БИА до сада стигло више од 80.000 персоналних досијеа старијих од 30 година и процес примопредаје траје. Не знамо колико ће још стићи. Нека документа имају између 5.000 и 10.000 страница. Засада немамо захтев ни наше, ни македонске државе да Македонцима отворимо ову грађу.

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ – М. СТАНЧИЋ, Новости