“И за њим иђаше народа много, и притјешњаваху га. И жена нека која је дванаест година боловала од течења крви, И много препатила од многих љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој није помогло, него јој је још горе било, Кад је чула за Исуса, дође с народом и дотаче се остраг хаљине његове. Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу. И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.
И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина? И рекоше му ученици његови: Видиш гдје те народ притиска, и питаш: ко се дотаче мене? И он се обазираше да види ону која то учини. А жена, уплашивши се и дрхтећи, знајући шта јој се догодило, дође и клече пред њим, и каза му сву истину. А он јој рече: Кћери, вјера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!
Док он још говораше, дођоше од старјешине синагоге говорећи: Кћи твоја умрије; што још трудиш Учитеља? А Исус, чим је чуо ријеч што казаше, рече старјешини синагоге: Не бој се, само вјеруј! И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева. И дође у кућу старјешине синагоге, и видје вреву и оне који плачу и лелечу много.
И ушавши рече им: Шта сте се узнемирили и плачете? Дјевојчица није умрла него спава. И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца и матер дјевојчице и оне који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојчица. И узевши дјевојчицу за руку рече јој: Талита куми, што значи: Дјевојчице, теби говорим, устани! И одмах устаде дјевојчица, и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великим. И запријети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе.”
(Мк. 5:25-43)
