“На данашњи дан нам је јавни дуг, веровали или не, 64,4 одсто. Када сам постао премијер био је 76 одсто”, рекао је председник Вучић у петак 1. септембра у Мајданпеку. Председник није рекао, али да за неупућене напоменемо, да се мисли на јавни дуг у односу на бруто домаћи производ.
Најпре, мора се признати, то је хвале вредан резултат јер пре само осам месеци, дакле на дан 31. децембра 2016, јавни дуг је износио 73,5 одсто БДП-а (25 милијарди евра). Но, као што би председник требало да се још добро сећа, није најважније ко је на табели први на средини првенства него тек на његовом крају. А “првенство” се, када је о економији реч, завршава последњег дана у години, па ће се тада и мерити сваки успех (али и неуспех) који је постигнут.
Председник је, међутим, неочекивано показао да га памћење поприлично напушта. Што и није чудо ако се имају у виду све оне силне бројке које сам себе приморава да памти. Да не дужимо, ако пођемо од, чини се, сасвим разумне претпоставке да је Вучић (први пут) постао премијер на дан полагања заклетве у Скупштини, дакле 27. априла 2014. године, онда податак о стању јавног дуга који је у јавност Србије послао из рудника бакра – није тачан. На крају те године, наиме, јавни дуг Србије износио је 70,4 одсто бруто домаћег производа. На крају 2015. пак јавни дуг се опасно приближио броју који помиње Вучић, али је и тада био нижи од поменутог износа – 74,7 одсто БДП-а.
Можда ће читаоцима бити занимљив податак да је у години када је Вучић постао формално први потпредседник, а фактички председник Владе Србије јавни дуг износио – веровали или не – 56,2 одсто БДП-а. Годину дана раније, за време владе Мирка Цветковића, јавни дуг је био 45,4 одсто БДП-а. Добро, није дуг у 2012. “у целини и целости” направила нова влада, у доброј мери он је резултат “напора” оне претходне, али не могу се ни Вучићу оспорити одређене заслуге. Што се најбоље види из чињенице да је наредне, 2013. године, јавни дуг Србије скочио на 59,6 одсто БДП-а.
Све у свему, осим ако ови подаци позајмљени од саме Владе Србије, тј. Министарства финансија, нису тачни, председник Вучић је добар део свог премијерског мандата потрошио (узгред, можда не сасвим својом кривицом, али то и није важно) на повећање јавног дуга, да би тек однедавно почео да га смањује.
Добро је што се дуг Србије смањује, али није добро што је председник Србије тако много почео да заборавља. Мислим, штета.
Мијат Лакићевиић,Пешчаник.нет
