“Исус пак пун Духа Светога врати се са Јордана, и би одведен Духом у пустињу. И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа у те дане; и кад се они навршише, онда огладње.
И рече му ђаво: Ако си Син Божији, реци овоме камену да постане хљеб. И одговори му Исус говорећи: Писано је: Не живи човјек само о хљебу, него о свакој ријечи Божијој.
И изведе га ђаво на гору високу и показа му сва царства овога свијета за трен ока. И рече му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме хоћу дајем је. Ти, дакле, ако се поклониш преда мном, биће сва твоја. И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, Сатано, јер је писано: Господу Богу својему клањај се, и њему јединоме служи.
И одведе га у Јерусалим и постави га на крило храма, и рече му: Ако си Син Божији, скочи одавде доље. Јер је писано да ће анђелима својим заповједити за тебе да те сачувају, И узеће те на руке да се не спотакнеш о камен ногом својом. И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога својега.
И када заврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме. И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и отиде глас о њему по свој околини. И он учаше по синагогама њиховим, и сви га хваљаху.”
(Лк. 4:1-15)
