Социолог проф. др Милан Брдар објаснио је да конференцију за новинаре нису сазвали као „пропали кандидати, који су љути, већ као интелектуалци који говоре зарад општег добра”, како би зауставили урушавање САНУ
Група интелектуалаца јавно је данас изнела став да је Српска академија наука и уметности у дубокој кризи, која је, како они сматрају, посебно дошла до изражаја у спровођењу изборне процедуре, а основне замерке које су изнели тичу се непоштовања критеријума приликом избора кандидата за Академију и нетранспарентности процеса избора, уочи Изборне скупштине 8. новембра.
Како је реч о онима који раније нису прошли избор у САНУ, социолог проф. др Милан Брдар објаснио је да конференцију за новинаре нису сазвали као „пропали кандидати, који су љути, већ као интелектуалци који говоре зарад општег добра”, како би зауставили урушавање САНУ коју су до скора видели као светионик, а сада је, тврде, у дубокој кризи.
Он сматра да се чланови Председништва САНУ понашају неодговорно и да је изборни процес који је у току само врх леденог брега, јер „већ две деценије смо сведоци урушавања националних институција субверзивним деловањем изнутра због појединаца и група које инструментализују институције ради личне користи”.
Милан Брдар (Фото: Архива)
Позивајући се на аргумент председника САНУ академика Владимира Костића да се изборна процедура одвија на исти начин као и до сада, Брдар наглашава да у томе и јесте проблем.
Он тврди да документација и књиге које су кандидати доставили нису ни отворени и да је Председништво чак забранило секретарици да кандидатима врати радове, као и да нису испоштовани ни квалитативни ни квантитативни критеријуми наведени у позиву, те да је од 24 пријављена кандидата за Одељење друштвених наука реферате писао само један човек, академик Коста Чавошки.
Брдар је навео и да је Друштво за етику и вредновање у култури и науци тражило од САНУ сву документацију и образложење зашто су неки кандидати изгласани, а други не, јер је јавности на увид стављена само документација која се односи на кандидате о којима ће одлучивати Изборна скупштина 8. новембра.
Он упозорава да се у Академију уводе „антисрпске снаге, које треба изнутра да је колонизују”.
Познати генетичар проф. др Миодраг Стојковић је непоштовање критеријума у изборној процедури САНУ илустровао подацима о цитираности и Х индексу које имају кандидати који су прошли и о којима ће се одлучивати на Изборној скупштини да ли ће постати дописни чланови Одељења за хемију и биологију.
Стојковић је јавно упитао зашто он, који има Х индекс (Хиршов индекс) 60 и чији су радови цитирани 13.018 пута, није прошао, а јесу Тања Ћирковић-Величковић (Х индекс 22, цитираност 1.664), Марјан Никетић (Х индекс 16, цитираност 893), Павле Павловић (Х индекс 9, цитираност 841) и Алекса Обрадовић (Х индекс 7, цитираност 488).
На исти проблем скренуо је пажњу и доктор пољопривредних наука Мирослав Николић приметивши да је прошао кандидат који има мањи број радова, па чак у његовој документацији нису наведена предавања по позиву који су били такође један од услова у позиву.
Ванредни професор на Факултету безбедност у Београду проф. др Миленко Бодин није био међу предложеним кандидатима за чланство у САНУ, али каже да је као консултант у обради пријава стекао утисак да изборна процедура у Академији личи на импровизацију. Пошто је реч о највишој научној и уметничкој институцији сматра да та импровизација никако не може бити случајна, већ да се „фингира цела изборна процедура и рад самих академика”.
Брдар је изнео и неке податке из књиге академика Часлава Оцића који тврди да академици дописују своја имена на радове млађих колега, па је тако, поређења раси, председник САНУ академик Владимир Костић имао 47 радова у 2017. години, исто толико и потпредседник САНУ академик Зоран Поповић, а академик Ђорђе Шијачки чак 406 радова током пет година, пренео је Танјуг.
Председништво САНУ је у више наврата реаговало на све учесталије јавне нападе на ту институцију и сматрају да извесне реакције на изборни процес „прелазе границе доброг укуса и залазе у домен неаргументованог оспоравања, не само изборног процеса него и читавог рада САНУ”.
Председништво тврди да је читав процес избора спровођен по прецизним одредбама законских и статутарних аката.
Опрема: Стање ствари
ako je ikad trebalo doktora za psihopate blesane i ludake onda je to danas, al stomakom veliki naucenjak kostic umesto da leci neizlecivo prida se uz psihopate, budale i blesane, poce da se bavi, pored nabiguzackih sportova, sto je karakteristicno za akademike jos od platonovih vremena, i numizmatikom i imace dug i srecan zivot ako nekom idiotu ne padne na ,,um,, da sebi prosvira glavudju, mada mislim da ludi takve zelje nemaju, i sve promeni pa ce se gosn kostic morati dosta uskromniti a mozda i zatvorsku ranu jesti ali i dalje moze biti primadona akademijska gde ce ga stovati sluge pakla i pogan zmijska.
Pa, vi mora da se salite!?
Ko zeli u tu skarednu bednu skalameriju punu sljama, zabreklih i zadriglih propalica koje su se prodale, bez stida i srama!?
Pogledajte samo sta su napravili od Nobelove nagrade!?
SPRDACINU!
Da se Nobel u grobu okrece!
Da ubice dece, sadisti, nacisti, manijaci, najgori olos, bagra, sljam, otpad, degenerici primaju Nobelovu nagradu, najgori ratni huckaci, ubice predsednika drzava, miliona dece dobijaju Nobelovu nagradu za MIR!?
Sta vi ocekujete od ove lokalne sprdacine podguznih musica kojima jedna Smilja Avramov nije zavredila da bude clan!?
pored Velje ucitelja i milog Milana nema bolji narodnih ucitelja, al i oni znaju gresiti; Velja je globaista, dao bi svakom telefon u ruke, dok Milance brani ,,autoritete,, koji se nemaju podrivati a ja bi reko da se nihov ,,spomenik,, treba potkopati da bi se mogo u blato sto pre survati a ne odabranim recima, iako su osudjujuce, jos uzdizati i na znacaju mu davati. — o kosticu dzaba pricati, taj naucio zivo pile za dorucak zderati a onda u akademiji prezivati i koje kakve delegacije docekivati i za to pare dobijati. — za mene nema lepseg dozivljaja nego kad Milance sa Djorickom pocnu razgovarati al da prostite dugo ne mogu slusati. — jedina falinka je da sansu na drugi zivot necemo imati a brabonjanje picoustog tesko je ako niste gluvi slusati, jos je teze lopovluk njegov gledati pa je dobro u Srbiji gluv i corav biti nista necuti i nista ne videti.