Српска православна црква данас прославља Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог, у Црној Гори, и место су ходочашћа за вернике свих религија.

Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у Републици Српској.

Родио се 28. децембра 1610. године, од побожних и благочестивих православних родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На крштењу су му родитељи дали име Стојан. Замонашио се у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице и као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.

Kао архијереј живио је у манастиру Тврдош одакле је утврђивао у православљу вернике. Kада су Турци разорили Тврдош, светитељ се преселио у манастир Острог, где је наставио свој подвижнички живот. Умро је 1671. године, а његове чудотворне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. Православни верници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама.

У народу је Свети Василије познат по свом подвижништву и многобројим чудотворним исцељењима. Поклоничка путовања народна у Острог почела су још за земаљског живота Светог Василија, а настављена су по прослављењу његових светих моштију и трају и данас.

Осим празника Светог Василија, дани сабора у Острогу су Тројичиндан, Петровдан, Илиндан и дан Успења Пресвете Богородице. У те дане у Острогу се окупља и по десет и двадесет хиљада побожних поклоника.

И данас је острошка испосница, у којој се подвизавао Свети Василије и где почивају његове свете мошти, место исцељења на којем многи налазе милост Божију и одакле својим домовима одлазе здрави и душом и телом.

Поштовање нашег народа према овом Божјем угоднику огледа се и у подизању у његову част многобројних храмова. Посебно је леп храм подигнут светитељу у његовом граду Оногошту – Никшићу. Године 1935. отворена је у Београду болница названа по Светом Василију Острошком, а у Цркви Светог цара Kонстантина и Јелене на Вождовцу чува се и данас његов свети омофор.