Београд — Полагањем венаца и паљењем свећа код споменика “Зашто?” у Ташмајданском парку, ноћас у 02.06 х одата пошта радницима РТС погинулим у НАТО бомбардовању 1999.
Породице, колеге и пријатељи положили су венце и упалили свеће код споменика “Зашто?” у парку код зграде РТС-а у Абердаревој улици. 15 година нема одговора на питање зашто је животи изгубило толико људи.
Венце су положили в.д. директор РТС-а Никола Мирков, председник Управног одбора РТС- а Милан Николић, председник НУНС-а Вукашин Обрадовић, чланови породица и колеге погинулих радника.
Николић је, након полагања венаца, рекао да је бомбардовање зграде РТС-а “страшан злочин”.
“Ја бих рекао чак и ратни злочин. На том месту сударила су се два лудила, једно домаће и једно међународно и настрадали су невини људи. Наши злочинци били су они који ове људе нису на време извукли људе из ове зграде. Други, међународни злочинци, одлучили су да мимо свих међународних принципа и мимо Савета безбедности, нападну једну земљу, гађајући и цивилне циљеве”, истакао је Николић.
Он је навео да остаје да се истражи ко је дао наредбу да се бомбардује један медиј, и са друге стране ко није дао наредбу да се евакуација изврши на време.
“Надам се да ће Комисија за истраживање убиства новинара наставити рад и на овом случају и да ће се једног дана доћи до тога ко је све крив што ови људи нису евакуисани”, рекао је Николић.
“Макар ушли у НАТО једног дана, морају се означити кривци, и мора се установити принцип да се не смеју гађати медијски, и уопште цивилни циљеви”, поручио је Николић.
Мирослав Медић, брат погинулог Синише Медића, рекао је да кривци за смрт радника, који су били упозорени на тачан час напада, још увек нису процесуирани.
“Зашто и коме је било потребно да ових 16 невиних људи изгуби животе?”, упитао је Медић. “Желимо да сазнамо пуну истину и да се одговорни приведу правди”, поручио је он.
У бомбардовању зграде у Абердаревој улици пре 15 година погинули су Јелица Мунитлак (28), шминкер, Ксенија Банковић (28), видео-миксер, Дарко Стиоменовски (26), техничар у размени, Небојша Стојановић (27) и Бранислав Јовановић (50), техничари у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), Дејан Марковић (39) и Милан Јоксимовић (47), радници обезбеђења. Настрадали су и Драган Тасић (31), електричар, Александар Делетић (31), камерман, Славиша Стевановић (32) и Иван Стукало (34), техничари, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Милан Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54,) монтер.
Удружење новинара Србије наглашава “да још увек није спроведена целокупна истрага овог ратног злочина”. Бомбардовањем РТС-а 1999. године установљена је, упозорава УНС, пракса употребе војне силе против медија у међународним сукобима, упркос томе што су они цивилни објекти и не смеју бити сматрани за војни циљ.
УНС у саопштењу истиче да су све значајне глобалне организације за заштиту људских права осудиле убијање цивила у РТС-у, а да Амнести интернешенел намеран напад на зграду РТС-а као цивилни објекат и убијање 16 медијских радника сматра ратним злочином.
То удружење је позвало Министарство одбране и Војнобезбедносну агенцију да Комисији за истраживање убистава новинара учине доступним све битне чињенице за утврђивање одговорних за овај тежак злочин.
Међународна организација за људска права “Хјуман рајтс воч” је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије.
УНС такође подсећа да је Европска федерација новинара (ЕФЈ) 2011. године позвала своје чланице да се придруже обележавању 23. априла, Дана сећања на 16 радника РТС-а убијених у НАТО бомбардовању.
Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан износећи контрадикторна објашњења. Специјална комисија Хашког трибунала, која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву у Хагу да покрене кривични поступак.
Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић је 2002. године осуђен на 10 година затвора, с образложењем да није поштовао наређење тадашње савезне владе и људе и технику изместио из објеката РТС у Абердаревој и у Хиландарској улици. Милановићу је казна истекла 1. септембра 2012. године.
УНС је навео и да подржава и цени досадашњи рад Комисије за истраживање убистава новинара и да “очекује да ће она имати кључну улогу у расветљавању свих околности убиства 16 медијских радника”.
Комисија за утврђивање истине о убиствима новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића, проширила је свој мандат и на случај убистава радника РТС-а у бомбардовању 1999. године.
Председник Комисије Веран Матић каже да Комисија има нове податаке о убиству радника РТС-а током бомбардовања 1999, али да због истраге не може да говори о тим подацима.
Матић је казао да је случај доста компликован, јер је већ обављен судски процес, којим је донета правоснажна пресуда против тадашњег директора РТС-а Драгољуба Милановића, али да постоји отворена могућност за много ширу линију одговорности.
Он је додао да Комисија утврђује кривицу на више нивоа. На првом нивоу би требало да истраже како је могуће да зграда није адекватно евакуисана и да се утврди одговорност у ланцу командовања.
Други ниво тиче се међународне одговорности, односно одговорности оних који су први пут донели одлуку да бомбардују једну медијску кућу и изазову смрт 16 људи.
Он је додао да се погрешно стварају предрасуде да ће даљим истраживањем покушати да се амнестирају они који су директно “бацили бомбе”, али да је део истраге усмерен и на њих и да Комисија жели да утврди ко је све одговоран у овом случају.
У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик “Зашто?”, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.
У пролеће сваке године, у знак успомене на погинуле раднике РТС, одржава се меморијални турнир у малом фудбалу под називом “Играјмо за 16”.
Б92, Бета, Танјуг
