Весник глобалне кризе поново упозорава – нова нестабилност могућа и 2015. године.
Напори да се постигне привредна стабилност могли би да доведу до нове финансијске нестабилности, јер замислите каква ће бити 2015. када почне пооштравање монетарне политике и раст каматних стопа, каже Нуријел Рубини познат као Доктор Пропаст који је професор економије у Стерн Сцхоол оф Бусинесс Универзитета Њујорк и председник Роубини Глобал Ецономицс.
Слабост америчке привреде довела је до константно високе незапослености и ниских просечних стопа привредног раста. Ефекти фискалних мера још више подривају перформансе привреде САД.
Најнови подаци ућуткали су неке званичнике Федералних резерви који су наговештавали да би ФЕД ускоро требало да оконча садашњу трећу рунду квантитативних олакшица. Спори привредни раст, висока незапосленост и инфлација која је доста нижа од циљане указује да ово није време да се почне са ограничавањем ликвидности.
И периферија еврозоне профитира од “зида” ликвидности који су створили ФЕД, Банка Јапана, и друге велике централне банке. Каматне стопе за државне обвезнице у САД, Јапану, Великој Британији, Швајцарској и Немачкој су на смешно ниским нивоима, и инвеститори траже профите широм света.
Реалност је да ће у следеће две године кредити и обвезнице достићи врхунац због лабаве америчке монетарне политике.
Узбуркана тржишта
Чак и када ФЕД почне да диже каматне стопе тај процес ће бити спор. У претходном циклусу ФЕД-у је требало две године да нормализује референтну каматану стопу. Сада, много су виша и стопа незапослености и дуговања домаћинстава и администрације. Брза нормализација, попут оне спроведене у току само једне године, 1994, срушила би тржишта обвезница и могла би да доведе до озбиљних привредних проблема.
Ако су финансијска тржишта узбуркана сада, замислите само каква ће бити 2015. када ФЕД почне заоштравање и 2017. када се заврши тај процес?
Слаба релана привреда и тржите рада, уз висока дуговања, индикација су да монетарне стимулације морају полако да се укидају. Међутим, споро напуштање тих стимулација носи ризик стварања “пренадуваног балона” кредита и активе, који би могао да буде најмање исте величине, а можда и већи од претходног. Тако би напори да се постигне привредна стабилност могли да доведу до финансијске нестабилности.
Али, када би ФЕД имао само један ефикасан инструмен-каматне стопе – не би могао да истовремено ради на достизању и финансијске и привредне стабилности. Или ће ФЕД да ради на првом циљу тако што би каматне стопе дуже држао на ниском нивоу и полако довео до њихове нормализације, уз огромне “пренадуване балоне” кредита и активе; Или ће ФЕД да се усредсреди на спречавање финансијске нестабилности тако што ће повећати референтну стопу много брже него што би требало због слабог раста и високе незапослености и тако зауставити троми опоравак.
Извлачење из политике олакшица и нултих каматних стопа биће тешко: ако се ФЕД из ње извуче сувише брзо реална привреда ће се урушити, а пребрзо извлачење би створило, “пренадуван балон” и урушило финансијски ситем. Ако не буде успео да се извуче, питоми ФЕД ће вероватно надувати те “балоне”.
Б92, НИН
