21 година од највећег етничког чишћења у Европи у задњих 70 година

Загреб – У војној операцији „Олуја“ која је почела 4. августа 1995. године на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је или нестало око 2.000 Срба, а протерано око 230.000.

Србија никад неће заборавити

У Бусијама код Земуна, у организацији влада Републике Српске и Србије, у четвртак ће бити обележен Дана сећања на страдање и прогон Срба из бивше Републике Српске Крајине.

Манифестација се одржава у четвртак када се навршава 21 година од хрватске војне акције „Олуја“, током које је погинуло и нестало готово 2.000 Срба, а протерано, најмање, 250.000 становника Републике Српске Крајине.

Код Цркве Светих Кирила и Методија у Бусијама данас ће се окупити државни и црквени врх Србије, на челу са премијером Александром Вучићем и патријархом Иринејем, као и Републике Српске, на челу са председником Милорадом Додиком.

Државној манифестацији у Бусијама посвећеној сећању на све страдале и прогнане Србе присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, који је и председник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова и министар за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске Златан Клокић.

Предвиђено је да програм почне у 20.00 часова, као и обраћање патријарха Иринеја, Додика и Вучића, док ће у петак бити одржана литургија у Цркви Светог Марка у Београду, а у 12.00 часова огласиће се и сирене и црквена звона у Београду.

Злочин без казне

„Олуја“ је до данас остала злочин без казне у којем су жртве биле цивили, стари и немоћни, деца.

Готово половина погинулих или несталих Срба у „Олуји“ – коју су спровеле хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, а у садејству са снагама Хрватског већа одбране и такозване Армије БиХ – била је старија од 60 година, више од половине били су цивили, а уништено је 25.000 кућа.

Међу жртвама су биле 544 жене, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година.

За 2 минута 9 живота

У најтежем злочину „Олује“, хрватски „мигови“ су 7. августа бомбардовали колону српских избеглица на Петровачкој цести, када је за два минута убијено деветоро цивила, а међу њима четворо деце старе од шест до 13 година.

До агресије на Републику Српску Крајину дошло је упркос чињеници да се та област налазила под заштитом УН, као и да су представници РСК у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.

На предлог Анте Готовине

Према подацима „Веритаса“, од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина нешто више од 950 лица, док се на евиденцији несталих још води више од 890 особа, међу којима више од 630 цивила, од чега више од 300 жена.

У операцији „Олуја“ учествовало је 138.500 припадника Хрватске војске, МУП-а и ХВО-а. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

У акцији „Маестрал“, која је била продужетак „Олује“, хрватске оружане снаге, у садејству са Петим корпусом такозване Армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 српских становника са подручја 13 општина у БиХ.

Одлука о почетку акције „Олуја“ донесена је на Брионима 31. јула 1995. године, а на предлог тадашњег команданта сектора „Југ“ хрватског генерала Анте Готовине.

Туђман: Да Срби нестану

На том састанку у Титовој вили на Брионима председник Хрватске Фрањо Туђман јасно је дефинисао циљ операције, поручивши да треба нанети „такве ударце Србима да практично нестану са ових простора“.

У првостепеној пресуди Хашког трибунала у априлу 2011. године било је оцењено да је „Олуја“ била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим председником Туђманом, чији је циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима.

Хрвати славе

Трибунал је другостепену пресуду донео 17. новембра 2012. године и ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Младена Маркача.

Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. године, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора.

Жалбено веће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нису негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.

Док Србија и Република Српска буду туговале за жртвама „Олује“, у Хрватској ће бити организована велика прослава датума који обележавају као Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља.

Срна