Данас се навршава 21 година од почетка ваздушних напада НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ).
Напади који су почели 24. марта трајали су 11 недеља, а још није утврђено колико људи је погинуло у њима.
Према проценама различитих извора, у њима је погинуло између 1.200 и 3.000 људи.
У бомбардовању, које трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.
Ове године, годишњица бомбардовања затиче Србију у ванредном стању, због епидемије корона вируса.
Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.
Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни струцњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.
О материјалној штети која је нанета Југославији током бомбардовања изнети су разлицити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на око стотину милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО-а, а групе економиста Г17 штету је проценила на 29,6 милијарди долара. Бомбардовање Југославије оконцано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Дан раније, 9. јуна, представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак медународних војних трупа.
Јединице ВЈ повукле су се са Косова након доношења резолуције УН, а прве медународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније већ 12. јуна 1999. године.
То је до тада била највеца операција Алијансе, а највише војника је дошло из Немацке, Француске, Италије и САД.
Спутник
