Београд – Ове године у Србији 250 педијатара одлази у пензију, а младих готово и да нема.
Истраживали смо да ли може да се надомести генерацијски јаз а да то не осете најмлађи пацијенти.
Ходници Дечје универзитетске клинике у Тиршовој увек су препуни а у овој клиници дневно прегледа се између 500 и 900 малишана из земље али и региона.
Доктор Стефан Ђорђевић, у Тиршовој почео је да ради пре четири године са својих 25 година. У послу га највише радује када његови мали пацијенти оздраве и оду кући.
„Велика ствар је инвестирати за децу јер то је нешто што се враћа вишеструко, мислим да је то разлог сто је већина колега одабрала педијатрију. Није мали број деце која се овде лече и када видите то излечење онда схватите да је то велико задовољство и за лекаре и за породицу, просто то је инвестиција и за друштво“, сматра он.
Са друге стране, педијатара је у Србији све мање. Старији педијатри одлазе у пензију, а младих који долазе је све мање и готово недовољно за потребан број запослених у терцијарним установама попут клинике у Тиршовој. Према подацима Батута, 2017. године 250 педијатара одлази у пензију.
„Та тема тражи детаљну анализу, пре свега већ дужи низ година имамо старе нормативе који дефинитивно потребно рееваулирати, такође и направити процену да ли је дистрибуција лекара адекватна с обзиром на демографске процене које се дешавају последњих година“, објашњава Зоран Радојичић, директор УДК „Тиршова“.
Ипак, стратегија Министарства здравља да се одобри запошљавање знатно ће смањити недостатак дефицитарних лекара из грана медицине попут педијатрије.
„Значи глобално гледано педијатара мислим да на нивоу Србије нема мање а анализом ЕУ стандарда Грчка, Италија и ми имамо највећи број педијатара. Другачије је организован здравствени систем али ове три земље имају највећи број педиајтара, тако да мислим да ако се на овај начин као што министарство планира да докторе ишколује наредних година – нећемо имати тај проблем“, додаје он.
Младим колегама највише значи пракса и знање које усвајају учећи од старијих колега.
„Лекари одлазе у пензију али то се врло брзо надокнађује са новим лекарима који пристижу тако да мислим да постоји један добар баланс једна добра равнотежа између броја младих лексара и броја старијих лекара.
Увек тај број мора да буде добро избалансиран зато што старији лекари су ти који доносе искуство и који вас едукују и који вам пружају могућност да научите да радите, а млади су ти који имају енергију и који су вољни да раде и који просто могу да донесу новине и неке нове ствари да уведу“, сматра Ђорђевић.
Српском здравству у овом моменту недостају највише анестезиолози, радиолози, педијатри, неуролози, а Министарство здравља одобравањем специјализација покушава да премости јаз који је настао због забране специјализација у једном периоду.
Б92
