Млади сматрају да се СНС најискреније залаже за улазак Србије у ЕУ, затим следе ДС, па ЛДП, а верују и да српском менталитету више погодује чврста рука од демократског система, показало је истраживање које је спровео Факултет политичких наука заједно са Европским покретом.
Анкета је спроведена међу 979 младих, старости од 15 до 29 година и то у периоду од 19 до 29. априла 2016.
Млади сматрају да би уласком Србије у ЕУ највише добили управо млади, као и политичка елита, док би највећи губитници, такође, били политичари, али и пољопривредници и тајкуни.
Како је речено на представљању истраживања, 33 одсто младих је против уласка Србије у ЕУ, 12 одсто то апсолутно подржава, 27 одсто њих каже да им је свеједно, а 28 одсто је више “за” него “против”.
Такође, 75 одсто њих то не би подржало уколико би услов било признавање Косова.
Иако верују да би уласком у ЕУ Србија била економски била јача, они сматрају и да би у спољној политици највише требало да се ослањамо на Русију, па тек онда на ЕУ.
Најмлађи од 15 до 18 година окренути су Русији. Старији више бирају ЕУ. Они који себе виде као космополите се окрећу ка ЕУ, а они кои се поистовећују са локалним одредницама су више окренути ка Русији, речено је на ФПН.
Такође, од укупног броја испитаних, 56 одсто њих се изјаснило да редовно гласа, и тај проценат се поклапа са развијеним демократијама, ипак 70 одсто испитаних нема ниједног политичара коме верује.
Коментаришући резултате, шефица преговарачког тима са ЕУ Тања Мишчевић која је присуствовала представљању резултата на ФПН, каже да су млади збуњени и да нису довољно информисани, а да само информисани грађани могу доносити добре одлуке.
Каже и да би сами медији морали много више да знају о европским интеграцијама да би могли да пренесу поруку
Цело поподне јуче покушавам да објасним да није дошла одлука о отварању поглавља 23 и 24, и да то тек треба да ме питају крајем јуна , рекла је Мишчевић.
Приметивши да 33 одсто младих не подржава улазак Србије у ЕУ, Мишчевић је казала да је реч о врло младим људима, од 15 до 19 година са којима се може радити.
Додала је да се мора радити и на рушењу предрасуда и стереотипа, јер се, на пример, и даље појављује у истраживањима, како су рецимо Европљани хладни, а не познајемо их.
У бољој информисаности би, како је рекла, могла да помогне и сама делегација ЕУ.
Танјуг
