Данас се навршава 15 година од НАТО агресије на Србију и некадашњу СР Југославију, када је током 79 дана бомбардовања убијено најмање 2.500 људи, рањено и повређено више од 12.500, а коришћена је и муниција са осиромашеним уранијумом, која већ годинама оставља последице на здравље грађана.

Деценија и по од почетка НАТО биће обележена полагањем цвећа и венаца и одавањем поште жртвама, а председник Србије Томислав Николић у Варварину ће положити венац на спомен-обележје страдалим у бомбардовању.

Годишњица бомбародвања биће обележена и на главном тргу у Грачаници, у организацији Културно-просветне заједнице Косова и Метохије. Парастос у центру Грачанице служиће епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије са свештенством.

Председник Друштва Србије за борбу против рака Слободан Чикарић каже да су стручњаци утврдили да је на Србију током НАТО бомбардовања пало 15 тона радиоактивног материјала, због чега се ове године може очекивати “експлозија” оболења од рака.

Током бомбардовања погинуло је или нестало укупно 1.008 припадника војске и полиције – од чега 659 припадника војске, а 349 припадника полиције, теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце.

Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара, док ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени, али је најпознатији случај обарање невидљивог авиона Ф-117, код Буђановаца.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга, оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Бомбардовање без преседана

Одлука о агресији на СР Југославију донесена је, први пут у новијој историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Ваздушни напади 19 земаља чланица НАТО-а почели су 24. марта 1999. године у 19.45 часова крстарећим ракетама и авијацијом на више подручја Србије и Црне Горе, а последњи напад догодио се 10. јуна, у 13.15 часова, недалеко од Косовске Каменице, иако је Војно-технички споразум у Куманову потписан 9. јуна 1999. године.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 “касетних бомби” од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, употребио је забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Што се тиче оболења од рака на Косову и Метохији, Чикарић каже да је Космет потпуна непознаница, јер тамо “неће да таласају” и да се замерају НАТО-у, а осим тога регистар за рак готово и да не постоји. У Институту у Винчи код Београда, у неадекватним условима чува се радиоактивни материјал прикупљен после бомбардовања.