Откриће Хигсовог бозона у великој мери шири наше разумевање фундаменталних чинилаца материје, али и даље постоје делови субатомске слагалице које тек треба открити. Погледајте пет бизарних честица које би могле да се појаве у наредним експериментима.
Недавно откриће Хигсовог бозона разочарало је физичаре због чињенице да све упућује ка Стандардном моделу – скоро 100 година старој теорији која објашњава малене делове из којих је сачињен универзум.
Међутим, поједини физичари и даље се надају резултатима који би могли да размрдају ову теорију и можда открију и друге скривене честице универзума.
Од гравитона до виноса, погледајте пет бизарних ствари које можда постоје иза Хигсовог бозона.
Глуини, виноси и фотиноси
Уколико је теорија названа суперсиметрија тачна, могуће је постојање барем десетак честица које тек чекају да буду откривене. Ова теорија сматра да свака честица која је до сада откривена има свог скривеног парњака.
У Стандардноом моделу постоје два типа честица: бозони, који носе силу и укључују глуоне и гравитоне, и фермиони, који чине материју и укључују кваркове, електроне и неутрине, судећи по физичару Паулини Гагнон са Универзитета Индијана.
Нажалост, до сада нису пронађени трагови ових неухватљивих честица који би могли да потврде теорију суперсиметрије.
Физичари су 2012. године открили изузетно ретке честице назване Б_с мезони које обично нису присутне на Земљи, али које се на тренутак могу створити приликом судара две протона при брзини светлости. Брзина при којој су посматрани одговара Стандардном моделу, што значи да би суперсиметричне честице, уколико оне постоје, морале да буду знатно теже него што се до сада претпостављало.
Још једна слабост ове теорије лежи у чињеници да физичари не знају унутар којих енергетских граница треба да траже ове честице.
Неутралини
Суперсиметрија такође предвиђа да би честице назване наутралини, које немају никакав набој, могле да објасне постојање тамне материје, мистериозне супстанце која сачињава већину густине материје универзума.
Ове честице формиране су током раног универзума и оставиле су довољно трагова да би смо могли да објаснимо постојање тамне материје чију гравитациону силу осећамо и данас.
Постојећи неутрино телескопи били би у стању да лове ове честице у деловима универзума који су пуни тамне материје.
Заправо, физичари су недавно објавили велику вест – сакупљач честица на Међународној свемирској станици можда је успео да открије доказе о постојању тамне материје, иако се и даље чекају детаљнији резултати.
Гравитони
Физичари су се одувек питали да ли је могуће створити јединствену теорију која би повезала све фундаменталне силе, као што је гравитација, са понашањем квантних честица, пошто рецимо, тренутна теорија физике честица не подразумева гравитацију.
Ово питање навело је физичаре да предложе честице попут гравитона, које су мале, без масе и емитују гравитационе таласе. У теорији, сваки гравитон би испољавао одређену силу на материју у универзуму, али би ове честице било тешко детектовати због њихове слабе интеракције са материјом.
Античестица
Научници су недавно открили трагове још једне бизарне честице назване античестица. Она би могла да носи пету силу природе. Та сила би поравнавала смер окретања електрона у магнетима и металима. Међутим, уколико ова честица заиста постоји, сила коју она емитује морала би да буде милион пута мања од оне између електрона и неутрона.
Камелеон честица
Физичари су предложили постојање још једне неухватљиве честице, камелеон честице, која би поседовала промењиву масу. Уколико она постоји, могла би да објасни и тамну материју и тамну енергију.
2004. године физичари су описали хипотетичку сила која би могла да се мења у зависности од окружења. На местима са густо збијеним честицама, попут Земље, камелеон честица би испољавала слабу силу, док би на местима са мање збијеним честицама њена сила била знатно јача.
Како би пронашли ову честицу, физичари морају да открију доказе за њено постојање у тренутку када фотон нестаје у присуству јаког магнетног поља. До сада резултати нису показали ништа, али бројни експерименти су и даље у току.
Б92