Више од половине привредника сматра парафискалне намете другим највећим оптерећењем пословања, после пореза и доприноса на зараде.
Реч је о дажбинама за које не добијају противуслугу државе или њена вредност не одговара плаћеном износу.
Досад је евидентирао 384 непореских намета од којих су 247 парафискали и чак 72 одсто тих намета у надлежности је републичког нивоа власти. Ево пет типичних врста парафискалних намета који су или дуплирани (плаћају се на два места), или их привредници плаћају упркос здравој логици.
1. Накнаде јавним предузећима – у једном Парку природе чак 92 намета
Секторски закони који прописују обавезе јавних предузећа дозвољавају им наплату такси и накнада у циљу финансирања пословања. Проблем је што су области за које могу да уводе намете постављене широко. Тако је Закон о заштити природе омогућио наплату накнада у области “туризма, угоститељства, трговине, услуга…”. Епилог је Одлука “Србијашума” о накнадама за Парк природе “Стара планина” у којој су смишљена чак 92 намета.
2. Намети чија висина не одражава вредност добијене услуге
Допринос за уређење грађевинског земљишта најбоље осликава дефиницију парафискала јер се код плаћања овог намета не добија противуслуга државе одговарајуће вредности. Износ доприноса за градњу у граду, где је инфраструктура већ у великој мери изграђена, знатно је већи него при градњи у селу где је потребно више улагања за довођење водовода, канализације или пута, уместо да трошкови буду обратни.
3. Локалне таксе и накнаде опште намене
Накнада за заштиту животне средине пример је парафискалних намета које намећу локалне самоуправе. Реч је о накнади која је по својој природи порез. Новац од ове накнаде није директно намењен заштити животне средине, већ иде у буџет за опште потребе, као и сви порези. Један од најпознатијих намета сличан накнади за заштиту животне средине јесте и фирмарина коју и даље плаћају велике компаније.
4. Накнада која је одређена не према трошковима државе, већ према економској снази клијента
Накнада за добијање употребне дозволе типичан је парафискални намет јер се њена висина одређује у процентуалном износу у односу на вредност објекта (0,2 одсто). Такође, када се одобрава изградња телекомуникационог објекта, накнада иде до 0,3 одсто предрачунске вредности. Евидентно је да начин одређивања износа не прати стварне трошкове органа који издаје дозволу, већ економску снагу клијента. Добра вест је да би процентуално утврђивање требало да буде укинуто изменама Закона о републичким административним таксама.
5. Дупле таксе
Грађани и привреда неретко су изложени плаћању две таксе за исти посао. Један од примера јесте такса коју НБС наплаћује за тумачење прописа из њене надлежности. Проблем је у томе што за тумачење прописа већ постоји републичка такса од 1.530 динара за физичка и 12.490 динара за правна лица. Једну од две таксе би требало укинути.
Блиц.рс
