ЕУ: ТРГОВИНСКИ РАТ СА РУСИЈОМ (I)

Које земље Европске уније могу Русији да причине праву штету

Последњих дана је трговинско-економски рат између Запада и Русије, који су иницирале САД, појачан. Сједињене Државе не могу саме да воде такав рат: обим руско-америчке  трговине је врло скроман. У 2013.години САД су из Русије увезле различите производе за 11,2 млрд долара, у Русију извезле за 16,5 милијарди $. Тако  је учешће САД у извозу Русији прошле године било 2,5, а у увозу 6,0%. Према датим показатељима – САД су  међу трговинским партнерима Русије заузеле тек 20. место.

Зато је учешће земаља Европске уније, у којој је 28 држава, у спољнотрговинском промету Русије прошле године износило 50%. Односно, без европских савезника, Вашингтон не би био у стању да економски зарати са Русијом. Тако да произилази да ће, као и увек, највећи терет рата пасти не на Нови, већ на Стари свет. Американци то добро знају. Баш као и Европљани. Да би се боље схватило како трговински партнери из Европе могу да се осећају и да се понашају у условима економског рата са Русијом, послужићемо се не руском, већ европском статистиком.

Прво да дамо податке општег карактера о учешћу ЕУ у међународној трговини. У 2012.години робни промет ЕУ са спољним светом је износио 3.479 милијарди евра, од чега је извоз  био 1.683 милијарди евра, а увоз 1.796 милијарди. Тако је биланс међународне трговине ЕУ закључен дефицитом од 113 милијарди евра. Највећи партнери ЕУ су били САД, Кина, Русија, Швајцарска, Норвешка. Већ по традицији, или бар од почетка 21. века, Европа је у трговини са Сједињеним Државама и Швајцарском имала позитиван салдо, а негативан у трговини са Кином, Русијом и Норвешком. Увоз из Кине је сачињавала најразличитија индустријска роба, а из Русије и Норвешке су се  највише  увозили  енергенти. Учешће Русије је у 2012.године  у извозу ЕУ било 7,3%, а у увозу – 12%. Упоређења ради: учешће САД у извозу ЕУ те године је било 17,4%, а у увозу – 11,5%. Учешће Русије у извозу и увозу по цифрама Европске уније представља оно, за шта народ каже „једни једу купус, други месо, у просеку сви једемо сарму“. Јер се, ако се посматрају чланице ЕУ појединачно, показатељи јако разликују. То је изузетно важно за оцењивање могућих последица трговинско-економског рата, зато што ће бити неких европских земаља које скоро да неће ни осетити  започети рат, али ће  бити и оних за које тај рат може да се претвори у катастрофу – у почетку само економску, али за њом и у – социјалну.

Да бисмо приказали праву ситуацију навешћемо неколико табела које су сачињене на бази званичне статистике Европске уније (Евростат), као и  Светске трговинске организације и анализирати их.

Табела 1: Трговина земаља Европске уније са Руском Федерацијом у 2012. и 2013.години, у милијардама евра

Извор података: Евростат

Статистички подаци у овој табели су приказани у облику списка земаља – чланица ЕУ по алфабетном реду. Истовремено подаци из тог списка могу да се прикажу и у облику табела у којима ће земље бити постављене у зависности од апсолутних (вредносних) обима извоза у РФ и увоза из РФ. Ради једноставности ћемо у таквим табелама оставити само највеће увознике и извознике (по 12 земаља). На 12 највећих земаља – увозника пада укупно 84% читавог увоза у ЕУ из Русије. Такође, на 12 највећих земаља-извозника долази 85,3% извоза ЕУ у Русију. Главни европски трговински партнери Русије, увозници и извозници Европске уније, су дати у Табелама 2 и 3.

Табела 2: 12 земаља-чланица ЕУ, највећих увозника

 из Русије (у 2013.год.)

Извор података: Еуростат

Табела 3: 12 највећих земаља-извозника у Русију из ЕУ (у 2013.)

Источник: Евростат

Више од половине укупног увоза из Русије у 2013.години се односило на четири земље – Немачку, Холандију, Италију и Пољску. Интересантно је да управо те четири земље представљају и главне извознике Европске уније у Русију (и у извозу из ЕУ у РФ те четири земље су такође учествовале са преко 50%). Може да се претпостави да је од стране Вашингтона управо на те земље вршен највећи притисак на плану увођена европских санкција Русији, и да ће и даље он бити највећи управо на њих.

Учешће неких земаља Европске уније у трговини са Русијом је врло мало. Ту спадају не само егзотичне земље као што је Луксембург, чије  је учешће само симболично. И неке прилично велике земље Европске уније  такође имају мали проценат трговине са Русијом. Тако је учешће Португалије у увозу земаља ЕУ из Русије у 2013.години износило 0,5%, а у извозу – 0,2%. Рекло би се да за све европске земље чије учешће је у трговини Европске уније са Русијом безначајно, економске санкције које се уводе против Русије уопште нису битне. Међутим – уопште није тако. Чак и ако је учешће неке земље у трговини са Русијом врло мало – тим земљама санкције Русији могу да се врате као бумеранг. Ради се о малим земљама ЕУ за које је Русија један  од најзначајнијих трговинских партнера. Ту спадају, пре свих, прибалтичке земље и још неке земље које су раније биле у социјалистичком лагеру. У овом трговинском рату земље из Европске уније ће се наћи у врло различитом положају, а унутар ЕУ ће доћи до врло изражене асиметрије: ударац Русији ће нанети њени највећи трговински партнери (Немачка, Холандија, Италија, Пољска) али ће највећу штету од одговора Руске Федерације  претрпети остале чланице ЕУ.

О томе – у следећем наставку.

(Наставља се)

Валентин КАТАСОНОВ, Фонд Стратешке Културе