“У онај час приступише ученици Исусу говорећи: Ко је. дакле, највећи у Царству небескоме?
И дозва Исус дијете, и постави га међу њих, И рече: Заиста вам кажем, АКО СЕ НЕ ОБРАТИТЕ И НЕ БУДЕТЕ КАО ДЈЕЦА, НЕЋЕТЕ УЋИ У ЦАРСТВО НЕБЕСКО.
Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском. И који прими једно такво дијете у име моје, мене прима. А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску.
Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан. Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе; боље ти је ући у живот хрому или кљасту него да имаш двије руке или двије ноге, а да те баце у огањ вјечни. И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући него да имаш два ока, а да те баце у пакао огњени.”
(Мт. 18:1-9)
