БЕОГРАД – Иностране инвестиције у српски аграр су мале, а уколико би њихово учешће било између пет и 10 процената укупних инвестиционих улагања, извоз пољопривредно прехрамбених производа достигао би 10 милијарди долара, пет пута више од вредности коју сада остварујемо, тврди председник Друштва аграрних економиста Миладин Шеварлић.
“Инвестиције у секрор пољопривреде су релативно скромне у односу на укупан обим страних инвестиција и крећу се између 0,6 и три процента на годшњем нивоу”, изјавио је Шеварлић за Танјуг.
Према Шеварлићу, највећа инвестициона улагања су на подручју Војводине где је у протеклих седам година иневстирано у између две и три милијарде евра у пољопривредно прехрамбену индустрију, због чега је северна покрајина преузела примат у структури укупног извоза иако располаже са 40 процената укупних ораничних површина у Србији.
Шеварлић је указао да је потрошња храње у свету у сталном порасту због чега Србија има шансу да постане много већи извозник хране, али су потребне велике инвестиције које се, како је рекао, најбрже и најсигурније враћају.
Шеварлић, који је и проФесор на Пољорпивредном Факултету Универзитета у Београду, је напоменуо да су приноси у Србији, у односу на европски просек, на задовољавајућем нивоу једино у производњи сунцокрета и соје.
У производњи житарица и других индустријских култура произвођачи у Србији још нису близу просеку који се остварују у земљама Европске уније (ЕУ), док је највећи заостатак у сточарској производњи.
“Продуктивност Фармера производајча млека у Немачкој у односу на колегу у Србији је 1:17, а у прозиводњи меса 1:10 пута”, приметио је Шеварлић.
Шеварлић је мишљења да треба ићи на укрупњавање пољопривредних газдинстава у Србији јер у ЕУ постоје специјализована пољопривредна газдинства са крупним робном прозиводњом
У Србији постоји близу 800.000 породичних газдинстава од чега се највећи део бави натуралном производњом.
“Приноси које остварују поједине агробизнис компнаније као што су МК група и Делта аграр су изнад европског просека. Када би имали само на трећини површина приносе које остварује МК група, онда би извоз аграра из Србије годишње износио десет милијарди долара”, казао је Шеварлић.
Директор института за економику пољопривреде Драго Цвијановић рекао је да Србија треба да искористи светски раст цена хране кроз повећање домаће производње и извоза као и ангажовање расположивих капацитета, радне снаге, технологије, земљишта.
Добром организацијом Србија би имала много бољу структуру производње и већу вредност извоза пољопривредно прехрамбених производа, нагласио је директор Цвијановић.
“Неповољно је извозити кукуруз и пшеницу док је много боље извозити месо, млеко, месне и млечне прерађивене, затим прерађевине од воћа и поврћа, јер се на тај начин повећава запосленост али и вредност производа на иностраним тржиштима”, објаснио је Цвијановић.
Танјуг
