“ТЕШКО ВАМА књижевници и фарисеји, ЛИЦЕМЈЕРИ, ШТО ЗАТВАРАТЕ ЦАРСТВО НЕБЕСКО ПРЕД ЉУДИМА; ЈЕР ВИ НЕ УЛАЗИТЕ, НИТИ ПУШТАТЕ ДА УЂУ ОНИ КОЈИ БИ ХТЈЕЛИ.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што једете куће удовичке, и лажно се молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што проходите море и копно да бисте добили једнога сљедбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе.
Тешко вама, вођи слијепи, који говорите: Ако се ко куне храмом, то није ништа; а ко се куне златом храмовним, крив је. Безумници и слијепци! Јер шта је веће: злато или храм који злато освећује?
И ако се ко куне жртвеником, ништа је то, а који се куне даром на њему, крив је. Безумници и слијепци! Јер шта је веће: дар или жртвеник који дар освећује? Који се, дакле, куне жртвеником, куне се њим и свим што је на њему.
И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему. А који се куне небом, куне се пријестолом Божијим и Оним који сједи на њему. “
(Мт. 23:13-22)
