Премијерово састајање са „лепим и паметним“ представницама НВО

„Председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је данас да је дијалог предуслов демократски уређеног друштва и да је неопходно наставити сарадњу чланова Владе и невладиног сектора.“ Блиц, 14.05.2015. године.

*http://wp.me/p1Fuk8-HKI

Писао сам већ о односу НВО сектора и нове власти (ове сада) у Србији. Та сарадња,  се и даље развија и напредује. Наиме, премијер Републике Србије разговарао је са представницима НВО (невладиних организација) о људским правима, европским интеграцијама и безбедоносним темама. У саопштењу Владе се каже да се премијер састао са представницима и члановима следећих 6 невладиних организација:

– Европски покрет у Србији,
– Београдски фонд за политичку изузетност,
– Центар за евроатлантске студије,
– Центар за истраживање, транспарентност и одговорност,
– Београдска отворена школа и
– Београдски центар за безбедоносну политику.

У извештају се даље каже, како је премијер истакао да је Влада спремна на отворене разговоре, предлоге и критике представника цивилног сектора, (подвукао аутор овог текста!) нагласивши да Влада жели да помогне невладином сектору да унапреди сарадњу са представницима државних институција!

Зар тако изгледа критички дијалог, и зар ових шест невладиних организација представља цео цивилни сектор у Републици Србији?

Ко их је и када, и на ком скупу, овластио да представљају цео цивилни сектор у Србији?

Ко их је изабрао, којом демократском методом, да баш они буду ти представници и саговорници премијера у име целог цивилног сектора?

Можда их је изабрао сам премијер? Можда ЕУ? А можда и неки отправник послова или нижи секретар неке трећеразредне амбасаде у Београду (амбасадори имају важнија посла)?

У извештају су даље наведени и најважнији делови увек „патриотски и родољубљем“ натопљених излагања представника свих горе наведених организација.

Ја бих се, овде, ипак, због простора, ограничио само на коментар две изјаве, и то по мени, две најпознатије и најзначајније представнице НВО сектора Србије: Соње Лихт, која представња и незваничну „примадону“ НВО сектора у Србији, и Јелене Милић, која представља својеврсну НАТО „старлету“ у Србији!

Да не буде погрешног тумачења, кажем „старлету“ због свима препознатљивог прелепог женског лица и фигуре поменуте даме коју, увек кад се појави, сви везујемо само за промоцију НАТО пакта, и зато што је, као и све „старлете“, особа која нема никаквог познатог успеха у било којој професији (чак нико и не зна ни шта јој је професија ни чиме се то она успешно бавила и бави!), па опет, она је увек свеприсутна и неизбежна у медијима, поготову када се говори о НАТО пакту у Србији! Ни за обичне „старлете“, нико нема објашњење, у чему су то успешне и зашто их зову у гледане емисије, сем због њихове „беспризорне лепоте  тела и лица“, као што га има и наша Јелена Милић!

Молим вас, да не би било забуне, када кажем, „беспризорне лепоте  тела и лица“, мислим на њену „лепоту“, али у односу на остале познате представнице НВО сектора у Србији: Наташу Кандић, Соњу Бисерко, Борку Павићевић, Соњу Лихт, итд. А наша Јелена Милић, је тако мудра и паметна, да када њу слушате, никада не бисте ни помислили да је НАТО пакт некакав војни савез, и да су икада игде икога повредили или не дај Боже убили! Неее! Стиче човек утисак да је НАТО нека хуманитарна организација добре воље, која се бави помагањем људима, али и науком, културом, заштитом здравља итд. Толико је она способна и мудра, такорећи „права НАТО старлета“!

Па тако, на почетку поменутог извештаја „Блица“ сазнајемо да је, по моралу крхка и лака а као човек и саговорник препуна и бременита свакаквим знањем и мудрошћу, Соња Лихт, као представница Београдског фонда за политичку изузетност, „нагласила значај континуиране сарадње Владе са цивилним сектором, како би Србија била модерна европска држава, зарад чега је предложила организовање јавних дебата на све друштвене важне теме“!

Тако говори богиња неолиберализма, глобализма и комунизма, једном речју, богиња празнословља! Има ли ишта још, што се може овако, језиком нашим изјавити, а да не значи баш ништа! Општост и испразност, велики као ништа! Но, пошто се већ уједох за језик и рекох и један вредоносни суд о таквој карактерној  и људској „громади“, Соњи Лихт, а који гласи „морално крхка и лагана“, морам и да га поближе објасним.

Ради се о следећем. У мемоарској прози нашег уваженог и дугогодишњег председника САНУ-а, Дејана Медаковића, у његовој првој књизи под називом „Дани, сећања“ (од укупно 8 таквих књига), на страницама од 281. до 284., описан је један догађај из времена када је он био професор Филозофског факултета у Београду, а који се одиграо баш за време великих студентских демонстрација 1968. године у Београду. Цитирам тај део из поменуте књиге:

„…Нашао сам стару пропусницу из 1968.године, коју ми је оверила Соња Лихт, та дебељушкаста, вечно узнемирена студенткиња, која је у оним гужвама икрсавала тамо где је нико није очекивао. Та мала Јеврејка из Суботице, говорила је с мађарским акцентом и ето, управо из њених руку добио сам пропусницу, која ми је отварала затворена врата факултетског дворишта. Била ми је смешна та мера предострожности, то пропуштање кроз страже студената са ознаком Црвеног Универзитета на реверу, то проверавање са потписом Соње Лихт, за коју је после Вељко Кораћ тврдио да је потказивач.„

Испод можете видети скенирану страницу поменуте књиге, као и скенирану оригиналну поменуту „пропусницу са потписом Соње Лихт“!

Напомена уз секнирани део: књига у коме се налази наведени цитат је изашла из штампе 2003. године (издавач: Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003. године), а академик Дејан Медаковић је умро 5 година касније, 2008. године, и овај цитирани део до сада није јавно нико оспоравао или демантовао, па ни Соња Лихт, бар мени то није познато.

Наравно, поменути ватрени комуниста, пардон (због родне равноправности), комунисткиња, а уствари обичан „потказивач“, пардон (опет та родна равноправност), „потказивачица„, Соња Лихт, више није комуниста, а капитал у који она данас тако искрено верује, рекао бих чак и страсно (иако се то за њен, по мени карактеристичан и отресит наступ и начин говора, мада неки кажу уњкав, не би никад рекло), више нема никакве везе са „Капиталом“ Карла Маркса, већ само са њеним великим џеповима, (али не великим због карактеристичне велике фигуре и дуге линије њеног тела), већ великим по њеним енормним личним прохтевима и алавим апетитима.

Комунизам и (нео)либерализам, су лице и наличје истог система, који се једном речју назива и материјализам (у комунизму су важна материјална средства, а у либерализму финансијска или ти новац). Карактеристика оба ова поменута система је и потпуно одсуство било каквог, за хришћанство, до тада уобичајеног морала и етике, било какве духовности и човечности, што Соња Лихт свакако, својим досадашњим ликом и делом најбоље осликава! Оно што је најгоре, то је, да је данас у Србији, највећи део њених становника, попримио много тога у понашању, од овакве Соње Лихт!

Друга „елитна“ представница невладиног сектора је Јелена Милић (моја субјективна оцена). А шта је на поменутом састанку са премијером, рекла Јелена Милић, директорка Центра за евроатланстке студије (НАТО старлета прве категорије!), мени, а верујем и њему (премијеру), није ни важно! Пре свега, зато што ја заиста немам времена да се бавим мишљењем било каквих „старлета“, па чак ни „НАТО старлета“!  Само ћу вас, овом приликом, све подсетити да је Јелена Милић она иста особа која је на једном јавном скупу, на питање у вези употребе осиромашеног уранијума у току НАТО агресије на Србију и његовог штетног дејства на здравље људи, изговорила следећу реченицу, цитирам од речи до речи: „То је само питање тежине, то нема радијацију, то је једна од тих лажи…“

Зар овакво „мудрословље“, у потпуности не оправдава њен незванични статус „НАТО старлете“! И шта даље рећи о некоме ко може изјавити такву, да извините на изразу, глупост! То је, по својој моралној наказности, изјава много гора и тежа и погубнија од оне коју је рекла пре неки дан једна од обичних „старлета“, а која се односила на трагично и гнусно убијену девојчицу Тијану Јурић! Али Јелену Милић, нико не сме да избаци из медија, и још је и премијер мора примити у званичну аудијенцију! То јесте старлета, али не обична, то је ипак НАТО старлета!

Једноставним увидом у имена горе поменутих невладиних организација, као и посетом њихових сајтова, али и прочешљавањем њиховог начина финансирања, све постаје потпуно јасно. Наиме, ради се о невладиним организацијама, које имају само један једини циљ, а то је да штите интересе и врше промоцију својих финансијера и оснивача, а то су пре свега ЕУ и НАТО, односно „организација“ експонената крупног капитала, типа „Сорош“, „Рокфелер“, „Карнеги“, али и „организација“ које штите интересе појединих „западних“ земаља, као што су разни фондови („Аденауер“, „Фулбрајт“, „Маршал“ итд.), али и директно од амбасада појединих „западних“ земаља! Баш је лепо када назови „невладина“ организација, прима финансијска средства од неке стране владе!

А још је већи „виц“, када те исте интересне групације (све ове горе набројане!), „натерају“ нашу владу, да делом финансира активности ових и оваквих невладиних организација, и то преко назови пројеката наших несрећних Министарстава, која потом директно раде за интересе других, нама „туђих“ влада и интереса! Доста су те организације финансирали наши назови „пријатељи“! Дошло је време, да ми сами морамо да делимично фиансирамо њихове активности! А Боже здравља, доћи ће и време, када ћемо ми сами финанснирати рад организација, које штите интересе других држава и организација! Невероватно!

У ствари, „невладине“ организације у Србији, су „невладине“, само у односу на владу Србије, али су уствари „владине“ организације, и под контролом влада, само не наше, већ оних „Западних“!

И ето, састао се наш премијер са тим и таквим организацијама, са тим и таквим људима! И можете мислити како је то „напет“ и тежак дијалог био, и на шта је то личило! Ја ћу вам одмах рећи: ма сео човек са својим, сада најбољим пријатељима, да мало проћаска и „отвори“ душу, да се мало опусти! Прошло је то време када су га ове организације „нападале и уједале“ за његово „српско срце Вучићево“! Испричао им је он сада шта га мучи, и како овај „председник Николић“ много „штете“ чини са том његовом „платформом о Косову“! А сва та, свима нама драга, лица невладиног сектора, само су, онако лепушкаста и забринута, вртела главом и климала, пуна разумевања за тешке премијерове проблеме. Понудиле су те невладине организације помоћ премијеру, када су у питању промоција и спровођење политике за коју их њихови финансијери и плаћају, а коју премијер задњих пар година и сам спроводи у живот!

Није на том састанку било потребе за било каквим сукобом, као некада! Исти човек, кога су некада те исте невладине организације биле спремне да „униште“, као „носиоца фашизма“, као прљавог националисту, реакционара, човека који вуче Србију у мрачну прошлост, некога ко је скоро нациста, чија некадашња партија је „са крвавим злочиначким рукама спроводила геноцид“, је сада „реформатор“, „модернизатор“, „европејац“ итд. Нема више места ни разлога за било какав сукоб! Премијер слуша, само тако! Нема ту места ни теме за било какав дијалог! Само умилна музика речи, док изјављују узајамне хвалоспеве и похвале, речи препуне сапатничког разумевања, без имало икакве драме! И закључише заједно како ово мора прерасти у редовно састајање, и како без оваквог ДИЈАЛОГА нема ништа од демократског уређења Србије!

Највећа иронија овог састанка, јесте у томе, да је један од закључака, „да треба водити ДИЈАЛОГ, јер је то предуслов демократски уређеног друштва“! Али, чак и елементарно знање и познавање демократије, које имамо сви ми, указује да је демократски ДИЈАЛОГ пре свега сукобљавање различитих гледишта или ставова, од стране два или више саговорника!

Према томе, не може „ово“ бити никако ДИЈАЛОГ, у оном правом друштвеном, политичком, социолошком и филозофском смислу! Подсетимо се, на кратко, дефиниције „дијалога“  из Оксфордовог речника:

„Дијалог је расправа између две особе, или више њих или групе саговорника, усмерена наистраживање одређене теме или решење проблема.“ 

Можете ли замислити, како су биле ватрене расправе на овом састанку, где су сви мислили исто! Но, овај састанак је можда и најбољи пример који указује на један од највећих проблема које данашње друштво у Србији има, а то је ТОТАЛНИ НЕДОСТАТАК ПРАВОГ И ОТВОРЕНОГ ДИЈАЛОГА по скоро свим најважнијим питањима, а која су од суштинског и највећег значаја за будућност целог друштва, свих нас, као и саме државе Србије!

Овај састанак, оваквог премијера и оваквих невладиних организација, може бити само ДИЈАЛОГ у оном позоришном и филмском смислу, а то значи да је овакав њихов дијалог, по тој дефиницији:

„Дијалог је књижевна или позоришна форма, коју чини писана или изговорена конверзација, комуникација,разговор или само размена реченица између двоје или више људи“! 

Значи, из свега овде изнетог до сада, можемо закључити да је овај дијалог између премијера и невладиних организација, имао само тај нископрофилни и осиромашени  „позоришни смисао“. То је, укратко речено, било „Позориште од Дијалога!“ илити, просто речено, „Представа за Народ“, као што и јесте свака позоришна представа!

Ето, после тог састанка, премијер је показао свима, да је и за дијалог са невладиним сектором, као делом цивилног друштва!  Да, то је и могао бити прави ДИЈАЛОГ, али је било потребно да се на том састанку окупе СВИ представници, свих оних невладиних организација које се баве друштвеним темама, односно унапређењем и уређењем друштва у Србији. То значи да је ту морало бити места и за оне организације са сасвим супротним становиштима и мишљењима! Али не! То се није смело, јер онда би дошло до правог ДИЈАЛОГА, а то је супротстављање различитих ставова, и њихова одбрана ваљаним аргументима! А то је губљење времена, за нашег премијера! Њему је битно да разговара са оним невладиним организацијама које финансирају они исти који су подржали и финансирали његову„операцију промене пола„!

Наравно, не мислим у буквалном смислу! Мислио сам на „операцију промене политичког пола“,илити промену свести, преумљење, преверавање,  промену смисла и циља свог битисања, промену смисла живота, промену животних вредности, промену основних животних и вредоносних оријентира, промену онога што чини вредоносни систем сваког појединца, и на крају и читавог друштва! Е на ту„операцију пола“ ја мислим!

Како би било лепо да је премијер одржао састанак са читавим делом невладиног сектора који се бави друштвом, политиком, развојом демократије, геополитичким усмерењем друштва и државе! Какав би то био ДИЈАЛОГ!

ДИЈАЛОГ у Србији, више не постоји чак ни на једној телевизији са националном фреквенцијом! Када и где сте могли да видите супростављење и суочавање различитих ставова по неком питању? Не, тога нема! Више нема дијалога ни по питању могућих решења, ни много практичнијих проблема, као што су рецимо економски развој и национални пројекти који могу бити од значаја за целу земљу! Ви не можете да се нађете у ситуацији да чујете и видите некога да изнесе своје идеје и ставове, ако они већ нису ставови владајућих структура!

Одакле је настао и чија је идеја „Пројекат на води“? Дајте нам име човека који је смислио све то, и написао и потписао? Нема га! Да није Вучић! Да није Ђулијани! Да нису само Арапи? Или неки креативни „бот“?

Па како онда можете очекивати ДИЈАЛОГ, на неке од најважнијих тема за друштво и државу Србију, а који се тичу њеног политичког усмерења, као и њеног друштвеног уређења, приоритета њеног развоја и слично! Ту не можете ни да провирите! Ту сте, ако нисте део званичне политике, односно ако нисте „препознати“ као носиоци „европских“ вредности, за ово друштво одмах скрајнути и практично „мртви“!

Поука за крај

Ми на свом „европском путу“, на који смо се упутили, односно на који се упутила држава и власт а не ми – народ, треба да испунимо читаво брдо некаквих услова! И тек на крају ће нас, неко питати да ли желимо да уђемо у Европску Унију!

Да ли је нормално, да ви плаћате скупе припреме за пријемни испит на неки елитни факултет, свог детета, не питајући прво уопште то дете да ли оно то заиста и жели да студира, а онда на крају, кад су припреме пријемног испита завршене, када се дете добрано намучило и све то успешно завршило, ви га тек онда питате: А да ли ти желиш да полажеш пријемни баш на том факултету? Шта ако дете  тада одговори са НЕ? Ко ће онда бити крив за све оно време и новац потрошен у међувремену? Ви или дете? Наравно, сви чете рећи дете! Одлично! Слажемо се!

Тако и ми радимо, и исто обрнутим редом: припремамо читаво друштво и државу (и за то сви скупо плаћамо), за улазак у тај политички савез под именом ЕУ, а да нисмо прво ни питали народ на референдуму да ли је то што он заиста жели! Шта ћемо радити, ако на крају, на референдуму који је требао бити на почетку, одговор буде НЕ!?

Ја и за то имам решење! Предлажем, једно старо демократско решење, које је користила и стара Атина, као колевка демократије, коју сви данас толико уздижемо као најбоље друштвено уређење! Дакле, предлажем, да спроведемо остракизам!

Остракизам је била процедура којом се у Атини, за време демократије, могао протерати било који до тада уважавани грађанин, и то на рок од десет година! Ја предлажем, да се из Србије, у случају да на крају народ Србије не буде хтео у ЕУ, протерају сви они који су ту политику заступали деценијама и спроводили је на државним функцијама, јер смо изгубили силна материјална средства и силно време за које смо могли потпуно уредити нашу земљу! Предлажем и да им се одузме комплетна имовина у Србији, у оном износу и вредности, који обухватају примљена средства за време служења у државним органима Србије (док су водили тако усмерену политику), као и она стечена права на велике пензије, и превремени одлазак у њих! Разлог: зато што су потрошили време и новац милиона грађана Србије а да их предходно нису прво питали на референдуму – да ли је то оно што желе!

У Швајцарској, држава пита грађане и далеко мање значајна питања, као на пример, да ли желе да се дозволи изградња џамија у њиховој земљи, или о висини минималне зараде, итд!

_______________

Извори:

http://www.nspm.rs/hronika/blic-na-sastanku-sa-nvo-vucic-se-zalio-da-nikolic-platformom-o-kim-pravi-ozbiljne-probleme-i-blokira-put-srbije-ka-eu.html

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/559032/NVO-o-sastanku-sa-premijerom-Dijalog-neophodan-otvaranje-poglavlja-nagrada-za-sve-koji-se-bave-evrointegracijama

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/558968/Vucic-Nastaviti-saradnju-Vlade-i-nevladinog-sektora

http://www.intermagazin.rs/za-jelenu-milic-osiromaseni-uranijum-je-presiromasan-i-tu-je-pitanje-tezine-a-ne-radijacije/