Чак 84 одсто анкетираних грађана Србије, ван Kосова, не зна ништа о томе каква је буџетска политика њихових градова и општина, који су буџетски приоритети, нити о расподели буџета у јединицама локалне самоуправе места где живе.
„Ви који радите у општини можете да кажете да су вођене расправе и да се говорило о буџету, и кроз медије, али да ли грађани свесно прескачу ову тему или немају поверење у податке које добијају – то је друга врста проблема“, поручио им је извршни директор ЦеСИД-а Иво Чоловић.
Чак 90 одсто испитаних грађана казало је да никада нису учествовали у доношењу било које одлуке која их се тиче, а која се доноси се на локалном нивоу.
„Истраживање је показало да су грађани неспремни да се активније укључе у процес одлучивања јединица локалне самоуправе. Дакле, неактивни смо генерално и велико је питање на који начин се могу укључити и информисати по питању њихове улоге у доношењу одлука“, рекао је Чоловић.
Непосредно учешће грађана у раду локалне самоуправе је на веома ниском нивоу, свега један до два одсто је било активно у процесима попут референдума, јавне расправе или јавног слушања.
Више од 85 одсто је рекло да никада није чуло да се тако нешто одржавало у њиховој општини.
Забрињава податак да трећина грађана сматра да није довољно информисана о раду своје локалне самоуправе, а трећина нема став јер ретко одлази у општинску управу.
Из Цесид-а кажу да то отвара питање да ли је тако због њихове пасивности или начина на који локалне самоуправе комуницирају са грађанима.
„Већина општина и градова има квалитетне веб странице и огласне табле у општинама, али грађани највише жеље показују за директном комуникацијом – лицем у лице“, рекао је Чоловић.
У Kрагујевцу су данас представљени резултати истраживања јавног мњења „Задовољство грађана квалитетом живота у локалној заједници и услугама локалних самоуправа“ које је у оквири програма Сwисс ПРО спровео ЦеСИД од 15. марта до 20. априла 2019. године.
Истакнути су подаци о трендовима у Шумадијском, Мачванском и Kолубарском округу добијени истраживањем у 50 градова и општина, на репрезентативном узорку од 11.387 пунолетних грађана.
Наведено је и да „има помака“ јер су неки резултати бољи него у претходним истраживањима.
Сваки други становник Србије, сем Kосова, ипак сматра да локална самоуправа води рачуна о грађанима и пружа им услуге адекватне њиховим потребама.
Да локална власт вои рачуна о грађанима потврдно је одговорило 45 одсто испитаника, док је 2010. године тако одговорило 22 одсто.
Грађани су боље оценили и рад локалне администрације и службеника.
Скоро трећина сматра да је највећи напредак уштеда времена, док 25 одсто анкетираних каже да највише поверења има у председника општине или у градоначелника.
Међу анкетираним грађанима 88 одсто је рекло да никада није подмитило службеника у општинској управи, а скоро 80 одсто да се осећају безбедно у месту у којем живе.
На питања о квалитету живота, 60 анкетираних грађана је рекло да живи исто као и пре три године, лошије каже да живи 21 одсто, док 17 одсто сматра да живи боље него 2016. године
У Kрагујевцу је 30 одсто грађана рекло да живе лошије него пре три године, а у Тополи и Kнићу 37 процената. У Рачи 38 одсто анкетираних сматра да живе боље, а у Шапцу 35 одсто испитаника.
Грађани су највише задовољни доступношћу места за куповину, а најмање могућностима за младе који одлазе, као и квалитетом здравствених услуга.
Бета
