Гост нове емисије “Скенирање” у продукцији Хелмцаста био је српски драматург Синиша Kовачевић. Он је у разговору са аутором И водитељем емисије Оливером МИливојчевић говорио о његовом учешћу у политици, на народним протестима који се одржавају у преко стотину градова широм Србије . Kоваћевић је казао да протести треба да се “освеже” постављањем јасних захтева И рокова за испуњење тих захтева једином човеку који на њих може да одговори Аександру Вучићу.
“Не можемо овако у недоглед.Заменићемо чизме пролећним ципелама, а онда те ципле јапанкама. Време је да урадимо нешто конкретно. Према мом мишљењу протесте треба освежити јасним захтевима И орочити до када треба да буду испуњени. Било је идеално да је тај рок био 9. март симболично, али сада је то кратко време. Зато рецимо можемо да изнесемо захтеве И да их орочимо до 9. Маја И то је симболичан датим , Дан победе над фашизмом. Ти захтеви треба да буду јасни -да се избришу умрле душе избирачких спискова, да се среде бирачки спискови, да се омогуће демократски избори, да се опозицији омогући да говори на медијима са националном фреквенцијом, да се Вучић обавеже да ће изаћи на неки тв дуел са опозицијом… То је једноставно, није ништа немогуће.Па не тражимо му да смрша тридесет кила”, рекао је Kовачевић.
На питање шта ако председник Србије до тог рока , који би поставили, не одговори на захтеве Kовачевић је рекао:
“Онда цела Србија у Београд. И они који шетају у Чачку И Kрагујевцу И Горњем МИлановцу И ови у Беогарду И сви на Андрићев венац где је корен свих зала. Па стојимо тамо док онај ко треба И ко једино може не испуни захтеве”, навео је Kовачевић.
Он је оценио да је Вучић “некада био зилот радикализма, а да се онда преко ноћи пробудио као зилот европејства”.
“То су ти слепо верујући људи који су у стању да буду до јуче радикали, а онда се једно јутро само пробуде као европејци. Промена је код човека који критички размишља могућа, али поступно. Не дешава се преко ноћи. О томе је Черчил говорио – ко у младости није био левичар , тај није човек. А ко у старости није био конзервтивац ни тај није човек”, казао је Kовачевић.
Говорећи о Србији данас И вредносном систему , српски драматург је истакао да је “ово време бешчашћа И незнања” у коме свако ради свашта,а да се ни у шта од тога не разуме И о томе ништа не зна.
“Сви раде све без обзира што о томе ништа не знају. Хоћеш сине да будеш дирецтор РТС ? Хоцу. А хоћеш сине да диргујеш Филхармонијом ? Хоћу. Још само нису,а да не знају прихватали да оперишу слепо црево. Мада како је кренуло, треба само један да се нађе који ће да се усуди да прихвати и тако нешто И онда ето нама И тога. За коју години нећемо имати ко да нас лечи, јер они који су завршили школе И регуларно добили дипломе сви одоше ва Србије. Сва памет И лепота је одавде отишла да се не врати.”, казао је Kовачевић.
Говорећи о свом раду , казао је да се сада игра смао једна његова драма (Велика драма) у Народном позоришту , док за све друге нема позоришта у коме би се играле.
“Једноставно ме одбијају. Одбио ме је И бивши управник Народног позоришта И Слободн Ћустић у бепградском драмском И Душан Kовачевић у Звездара тетару. Не мислим да сам ја Вучићу ботан да се бави мојом каријером, али мислим да се чауши плаше да не наљуте газду, пошто се зна да ја критикујем, не Вучића лично И не његову породицу , него његов оно што он чини као председник државе”, објаснио је Kовачеви.
Велика драма се у Народном позоришту игра већ пуних 17 година, а Kовачевић каже да су је од скидања са репертоара спасили публика И глумци.
“ И она је висила, биа је готово скинута са репертоара , аи су се после побуне глумаца И публике предомислили И оставили је И ево изводи се И даље. Видите да се сваки бунт исплати на крају”, закључио је Kовачевић.
Недавно је објављен први роман Синише Kовачевића “Годиен врана” који је написао по драми “Учитељица” И чија тема је судбина једне београдске породице интелектуалаца у Првом светском рату . Kако је најавио, док чека да се створе бољи услови да се његове драме нађу на репертоарима београдских позоришта, пише нову књигу. У “Скењирању “ је открио да се у новом делу бави И савременим добром, али да има И историје.
HelmCast
