Косово је постало транзитна тачка за дрогу која се превози из Азије у Европу.
По неким проценама, око 65% светског хероина пролази кроз бившу српску провинцију; док 90% све дроге која долази у Европу, шаље се преко Косова.
Према канадском детективу Стјуарту Келоку, албанска нарко мафија функционише са тајним пристанком САД-а.
Келок каже да америчке дипломате спречавају да се озлоглашени трговци дрогом стрпају у затвор. Канадски детектив је такође потврдио да косовски премијер Хашим Тачи води највећи албански клан мафије.
Према КФОР-овим тајним извештајима, клан поседује три илегалне лабораторије за обраду хероина, а људи умешани у шверц дрогом налазе се на високим
местима у влади. Медији говоре о везама између америчке војске на Косову и локалних дилера дрогом, али да ли је то заиста тако?
Службено, Американци се труде да сузбију производњу хероина у Авганистану, али у стварности они, углавном ЦИА, користе принос од трговине дроге, укључујући илегално трговање дрогом из Авганистана до Косова, које се углавном довози преко базе Бондстил, да напуне своје тајне касе.
Главни део авганистанског хероина иде у Европу преко Косова!
Према тврдњи начелника ГУНК (Главне управе за контролу И промет наркотика, МУП-а Руске Федерације ), Андреја Ивановича Храпова, на територији Косова делује око 15 крупних нарко-картела. Они осигуравају транзит у Европу како авганистанског хероина, тако и латиноамеричког кокаина.
Килограм хероина кошта 1.000-2.000 € на граници Таџикистана и Афганистана, на Косову 10.000 €, а у земљама Западне Европе је његова цена достизала 150.000 €.
Професор Петер Дејл Скот, бивши канадски дипломата каже: “Основни извор светских проблема са наркотицима не налази у Кабулу, него у Вашингтону”.
Главни део авганистанског хероина (више од 70%) иде у Европу преко Косова. Посебан значај у испоруци наркотика у Европу има балканска рута из Авганистана за коју је Косово кључни транзитни чвор.
Ту се одвија припрема за претпродају и паковање хероина за наредну испоруку у европске земље. Од трговине наркотицима косовски мафијаши не добијају велики новац, (релативно, наравно), њихов приход се процењује на 3 милијарде УС $ годишње, а да би сачували своје приходе, од њих се захтева да ревносно служе своје господаре и не понављају погрешке Меделинског картела.
Али, ко је прави газда албанских “револвераша”?
Погледајмо неке чињенице.
Године 2008. косовски Албанци су једнострано (наравно, уз подршку САД и ЕУ) прогласили независност Косова од Србије.
На тај начин је полицији Србије онемогућен приступ за извођење операција у тој регији.
Ипак, ствар није чак ни у томе. Новоформирани “наркобандитистан” нема војне снаге и било какав политички утицај. Његов такозвани суверенитет се одржава на директној војној подршци Сједињених Држава.
Можда је то стил вашингтонског хумора, али прва држава која је признала независност Косова био је Афганистан, пре Костарике, ако се рачуна разлика у часовним зонама. Очигледно су се муле умориле од предугог стајања са свежњевима натовареног хероина и требало је јадне животиње хитно растоварити.
Европу је преплавио косовски хероин изузетне чистоће.
Да је Косово главни европски центар за складиштење, производњу и транзит дроге даље у Европу, али такође и за допремање кокаина из Јужне Америке опште је позната чињеница и прилично је јасно зашто је та уз амерички благослов самопрозвана држава толико занимљива међународним моћницима, првенствено САД-у, који су стално тамо присутни дипломатски и војно, али и Европској унији.
Глобална трговина илегалним дрогама је уз трговину оружјем и људима, међу најуноснијим пословима и нема никакве сумње да се велики број тих послова одвија под контролом истих оних држава које се тобоже навелико боре против тих истих дрога на својим улицама.
О вези између америчких служби ЦИА, ДЕА и трговине наркотицима написане су бројне књиге, а о тој теми говорили су и многи бивши шефови и агенти те најпознатије шпијунске организације која је протеклих деценија пречесто била приватна прћија за обављање прљавих послова због чега су често рушили читаве режиме и државе, а генерално, њихови најпрљавији послови финансирали су се управо из црних фондова осигураних новцем од дроге.
Још од чувених Опијумских ратова светске владе ратују за дрогу и због дроге која је била изузетно важна тема и у време вијетнамског рата који се одвијао у близини познатог хероинског златног троугла (Лаос, Бурма и Тајланд), па до овој генерацији најближег, рата у Авганистану, земљи која је највећи светски произвођач опијумског мака, главне сировине из које се производи хероин.
Америчка ЦИА је практично и настала на хероину јер је током Другог светскога рата америчка војска управо захваљујући потпори мафије под водством Лакија Лучиана ушла на Сицилију, а том је акцијом из позадине дириговала агенција ОСС, претеча ЦИА.
Уз помоћ главног сицилијанског кума дон Калогеро Визинија Американци су освојили Сицилију и као што је познато, наставили напредовати преко Италије, тада су успостављене везе између мафије и државних службеника, по завршетку рата су осигурале транспорт хероина у америчке градове које ће неколико деценија касније ухватити пандемија зависности о хероину.
Тако је почела до данас непрекидна веза ЦИА и хероина, касније понављана у целом низу прилика, почетком педесетих година у Бурми, шездесетих и седамдесетих у Лаосу, а касније широм читаве Јужне Америке где је на менију уместо хероина био кокаин.
Није претерано посматрати у контексту дрога многе ратове, државне ударе, веће и мање сукобе у којима су индиректно или директно учествовале САД у раздобљу од протеклих педесетак година јер наркотици су за ту моћну економију (пред банкротом) важни барем колико и нафта, односно (не) легална продаја оружја.
Рат је идеално стање за економију, а ако већ ратујеш за национални интерес, била то дрога или нафта, набоље је осигурати продају властитог оружја свим зараћеним снагама. Када већ постоји ужас, страдање и људске жртве, онда би било економски апсолутно неприхватљиво не искористити ситуацију по питању трговине људским органима, па чак и људима, оковати их и продати у робље.
Још почетком 2005. године немачка служба БНД је објавила детаљне извештаје о криминалном подземљу на Балкану, а међу главним протагонистима нелегалних активности у региону препознали су управо Хашима Тачија и идентификовали га као једног од кључних играча балканске криминалне инфраструктуре.
Према сазнањима БНД-а, данашњи председник лажне косовске држве био је тада један од важнијих људи у познатом клану Османи и лично је одржавао блиске везе са шефом клана Qазимом Османијем, званим Фелиx.
Већ тада западне су тајне службе, не само немачка већ и холандска и америчке, како је недавно објавио Wикилеакс у једном извештају из 2007. године, упозоравале да је Косово криминална држава и да су у те активности уско повезани људи који воде ту државу.
Косово воде криминалци – рекао је тадашњи холандски државни секретар за европска питања Франс Тиммерманс у разговору с америчким дипломатама. Тиммерманс је забринут у вези с будућим импликацијама утицаја ЕУ на Косово.
Косово воде људи који живе од криминала, они немају друге изворе прихода, наводи се поверљивој депеши америчке амбасаде у Хагу, до које је дошао WикиЛеакс. Тиммермансово виђење косовских лидера објављено је након што су се Хашим Тачи и његови најближи сарадници нашли на мети озбиљних критика због објављивања докумената НАТО-а у којима се такође описују као кључни играчи локалне мафије, уплетени у разна недела, укључујући трговину дрогом, оружјем и људима, али и убиства недовољно лојалних Албанаца, Срба и политичких ривала.
Немачка те 2005. своја сазнања НИЈЕ службено проследила НАТО савезницима и ЕУ и заправо је игнорисањем чињеница у тренутку кад се ЕУ бавила одлуком о признању Косова, директно погодовала ширењу и реорганизацији криминалног клана Османи.
Да прича о Косову као европском нарко центру, дословно нарко држави, није пука теорија него гола чињеница, недавно је потврдио и шеф Главне управе за контролу И промет наркотика, МУП-а Руске Федерације Андреј Иванович Храпов.
Он процењује да балканском рутом годишње прође око 150 тона хероина због чега предлаже што хитније формирање балканског анти хероинског савеза јер се те “жуте” тоне само повећавају из године у годину.
Хероин, иначе, на Косово стиже из још једне земље која, баш као и Косово, своје постојање дугује САД-у и њиховим војним трупама које ће их својом присутношћу још дуго ‘штитити’, готово као да су и сами једна звездица на америчкој застави, из Авганистана.
Руски шеф Федералне службе задужене за дроге Андреј Иванович сматра да се највећи део посла око саме трговине између дилера и купаца одвија баш на Косову где се то дословно може одрадити у контролисаним условима, у пословним канцеларијама где бизнисмени мешетаре хероином као да раде на трговини кукуруза или алуминијума, без страха од репресивних органа који су на Косову ту да штите главну националну економију, а у ствари читав државни апарат је на услузи трговини дрогама.
Хероин из Авганистана, се преко Косова транспортује даље у Европу, као и кокаин који на Косово стиже преко Албанских лука, а за килограм најчистијег хероина тренутно доступна у Европи, на Косову треба издвојити свега око 10.000 €. За исти тај килограм, када добро уходаним и од естаблишмента осигураним рутама једном стигне на запад, већ у већим градовима бивше СФРЈ треба избројати 150.000 € што је зарада немогућа у иједном другом послу.
Све оне заплене, сва она роба која у међувремену пада, буде откривена на границама или у транзиту, у преко 95 случајева је роба конкуренције која нема међудржавни благослов.
У извештају Стејт Департмента, упућеном америчком Конгресу, пише да је Косово И текако значајан нарко центар због порозних граница и корупције у редовима граничне полиције и царине, па је борба против дроге врло ниско на лествици приоритета косовске полиције која је ионако слабо опремљена, корумпирана и нестручна.
Као директни произвођач дроге, Косово није значајно, али преко те државе транспортује се хероин који стиже преко Турске, као и кокаин и марихуана који се допремају преко црногорских и албанских лука, на путу за Европу. На Косову се дрога препакује и транспортује даље, стоји у извештају Стејт Департмента уз закључак како је, с обзиром на количину кријумчарења дроге било премало хапшења, а они који су ухваћени углавном су били појединци уловљени због поседовања мање количине дроге, иако постоје уверљиве тврдње о корупцији у косовској полицији и међу службеницима царине.
У извештају америчке “Друг Енфорцемент Администратион” ( ДЕА ), наводе да се на Косову у сваком тренутку налази између 800 и 1.200 тона хероина стопостотне чистоће, што значи да се од килограма може направити и четири, а да та роба и даље буде беспрекорна на тржишту било којег европског града.
Што значи да се од оног споменутог килограма који у Приштини кошта 10.000 €, може направити и преко пола милиона евра. Тај однос може бити и већи, пуно већи. Килограм пакета хероинаје величине кутије ДВД-а, врло мало дебља па је лако замислити како се релативно једноставно може прошверцовти и на њему зарадити. Уз добре везе, треба имати и желудац за прљави посао, свакако.
Кокаин из Колумбије као и хероин из Авганистана, на Косово се допремају преко албанских лука или албанских територијалних вода одакле се глисерима дрога превози на обалу. На Косово највећи део робе стиже преко Проклетија, али очигледно више не конвојима на магарцима него преко легалних фирми, са фактурама, упакован у идеалним условима како и доликује тако скупоценој роби.
Наравно, гранична контрола између Албаније и Косова проходнија је од И од самог Шенгена, јер те две државе квалитетно одржавају симбиозу и профитирају од нарко економије док свет гледа на другу страну, а америчка ДЕА тек повремено, реда ради, огласи се неким мизерним саопштењем.
На Косову се ипак највећи део хероина и кокаина “сече”, тј. меша са изгледом сличним прашкастим материјалима па роба која се даље транспортује у ЕУ није ни приближно чиста као изворна. Просечни зависник никад уживоту не проба хероин у коме се налази изнад 10 % дроге, а када се догоди да се добра роба појави на улицама, нажалост долази до предозирања, до смртних исхода јер је организам просечног зависника научио на смеће.
Иако је очигледно да је Косово европски нарко центар за хероин, а у последње време све чешће и дистрибутивно средиште за колумбијски кокаин са чиме су америчке и институције других држава јако добро упознате, ДЕА и сродне репресивне службе то игноришу, као да проблем не постоји.
Очигледно је да су или веома неспособне или ће пре бити да их Косово не занима. Јер их не сме занимати.
Према најновијим проценама, чак 65% свог светског хероина који се у овом тренутку из Азије транспортује на запад, у неком је тренутку био на Косову. Истовремено, чак 90% свих врста дроге која долази у Европу из читавог света, шаље се преко Косова, наизглед сиромашне и незанимљиве провинције.
Косово је данас територија где мафија дословно управља свиме, а шверц, убиства и други облици криминала су свакодневни.
Канадски детектив Стјуарт Келок који је, судећи по информацијама са интернета и извештајима у којима се спомиње, јако добро информисан о балканској криминалистичкој нарко сцени, отворено тврди да САД прећутно одобрава трговину дрогом на Косову и да америчке дипломате отворено штите тамошњи криминални врх од кривичног гоњења.
Он тврди да управо Хашим Тачи води највећи мафијашки клан, што онда значи да мафија дословно управља једном европском државом, итекако признатом и важном од ЕУ и САД-а. Такву слободу рада и безбедност од закона није имао нико, никада у модерној историји, па чак ни чувени краљ кокаина Пабло Ескобар док је био члан колумбијског парламента.
У светској историји није забележен пример где је читава једна територија била потпуно у функцији криминала, као јединствена глобална енклава, нарко лабораторија и складиште светских моћника усред Европе.
Профит који се тамо свакодневно обрће немогуће је и покушати замислити, то су дефинитивно огромне цифре у милијардама евра. А у тој игри, очигледно учествују бројни државни службеници и људи са највиших положаја у косовској влади, а како каже, иако САД службено продају причу о напорима да сузбију производњу опијума и хероина у Авганистану, у стварности управо преко ЦИА воде илегалну трговину хероина из Авганистана према Косову.
Највећи део Авганистанског хероина који допрема ЦИА на Косово долази преко америчке војне базе Бондстил која се налази код Урошевца.
Реч је о највећој америчкој војној бази на свету са обезбеђеним капацитетом за 5.000 војника и потпуно је инфраструктурно опремљена и независна од спољашњег света. Осим што се спомиње као главни центар за допремање дроге, та је база више пута спомињана и у контексту неких других прљавих работа, у распону од проституције до трговања људским органима.
База се налази покрај локалних нафтних постројења, а наводно је у близини и вредно налазиште урана. И бројне америчке новине писале су протеклих година о повезаности базе Бондстил и трговању дрогама које је америчкој војсци блиско још из времена Франка Лукаса, познатог црног њујоршког дилера који је за време рата у Вијетнаму хероин врхунске чистоће допремао из ‘златног троугла’ у ковчезима с телима мртвих америчких војника, о чему је Ридли Скот направио одличан филм ‘Америцан гангстер’.
Према информацијама доступним из медија и на интернету, чини се да косовским криминалом управља девет тамошњих мафијашких породица, а све су изузетно добро повезане међусобно, али и са мафијама у суседним земљама, па тако и са српским криминалцима, што не треба чудити јер је криминал имун на све сукобе и све идеологије.
Да је тако, уверили смо се током ратова из деведесетих када су све стране међусобно трговале са свим и свачим, од нафте, дроге, до свакодневних потрепштина, па чак и оружја и муниције.
То је посебно долазило до изражаја у БиХ.
Уосталом, једино је мафија преживела пад у бившој Југославији рат међу некадашњим републикама, данас независним државама. Дуго је у Италији била модерна она узречица ‘друге државе имају своје мафије, а код нас мафија има своју државу’, али никад тако дословно као на Балкану, као на Косову.
Добри познаваоци прилика на Косову склони су верују да је чак и онај инцидент са немирима на граници, у мејнстрим медијима приказан као још један идеолошки, међунационални инцидент у низу, заправо узрокован пуно баналнијим разлозима, оним криминалним.
Косовски премијер Хашим Тачи, према таквим размишљањима, послао је специјалце да преузму два гранична прелаза са Србијом на северу Косова, које су дотад надзирали косовски полицајци српске националности, управо ради успоставе контроле над транзитом дроге и друге илегалне робе.
Њима итекако одговара да на свим граничним прелазима надзор преузму албански цариници, како би шверц могао несметано да се одвија.
Гранични прелаз Брњак назива се главном транзитном тачком за шверц цигаретама што је само једна од бројних делатности којим се косовске мафијашке породице баве, уз дроге, оружје, крађу и транспорт луксузних аутомобила по читавој Европи, гориво, а све чешће се помиње и трговина људским органима.
Профит је мафији једина светиња, а ова косовска мафија намеће се као једна од најмоћнијих у Европи.
Како и не би, када имају сопствену државу.
На крају, занимљиво је покушати сагледати ову причу из перспективе света у коме живимо, који је истовремено тако моћан, технолошки и на сваки други начин беспрекоран, а иствремено невероватно наиван и јадан.
У тренутку кад без икакве сумње модерна наука може произвести отров којим ће за недељу дана потаманити комплетан принос Авганистанског мака у земљи која је под америчком контролом, у тој држави се баш откад су је Американци окупирали производи опијума као никада раније у историји.
У Европи је вештачки формирана државица која је, очигледно до сржи у супротности са свим службеним европским вредностима али она опстаје, а њени челни људи на ТВ екрану изгледају фино и пристојно.
Представник Русије при НАТО-у, Дмитриј Рогозин, у интервјуу за Руску газету 2008. – одговарајући на питање ‘зашто се испоставило да је за Американце Косово најважнија регион’ – одговорио је искрено и емотивно: ‘Ни ја не разумем. Зашто не Баскијци, не Корзика, не Курди, не кавкаске републике, не Северна Ирска, ни Тибет … зашто косовски Албанци’? Све је врло једноставно.
О чему год се водио разговор, увек се говори о новцу. Размислите, има ли Бела кућа планове или она делује у оквиру оквиру вештачких творевина?
Косово – то су стотине милијарди долара од трговине наркотицима и то без попуњавања пореских И царинских декларација.
Ништа данас ту није компликовано?
У овом свету, криминал је проблем само ако играш за погрешну страну, за све остало ту је ЦИА.
Косово је управо типично дете, типичан продукт света у коме живимо, узданица Новог светског поретка којем моћници теже.
©Гето Србија
Кориштени материјали :
Global Research – Centre for Research on Globalization
Главное управление по контролю за оборотом наркотиков
