После одлуке Британаца на јунском референдуму да Европска унија није више британска “шољица чаја”, на Темзи влада једногласје да је брод ЕУ упловио у орканску олују, као и да се заједница налази пред највећим изазовом од како постоји и да би, брже него што многи мисле, могла да оде у историју.
Летње политичко затишје је окончано, а процедура изласка из Уније је поново прва тачка националног дневног реда на Острву.
Нема будућности
Шарлот Мекдоналд, политички аналитичар у Лондону, пише из Брисела (за “Ивнинг стандард”) да је будућност Уније – “суморна”.
Прве тонове из “Рапсодије одласка” лансирао је недавно сам председник Европске комисије, Жан-Клод Јункер, прогнозом да ће следећих 12 месеци представљати “бити или не бити” Уније која, по њему, мора да се хитно “поново уједини” и сабере после британског Брегзита и последица које он производи.
Једна од тих непосредних последица је могуће “ширење заразе” и “лош пример” другим чланицама ЕУ.
У Лондону Јункерову “рапсодију” тумаче као прве ноте “опела” Унији и то управо из њеног центра. Одговара му се да је и сам Јункер увидео колико се бриселски брод љуља, али да при томе председник комисије није понудио излаз.
За његов став да “Брегзит није крај света”, у Лондону “имају разумевања” – није заиста крај света, али јесте крај британског чланства у Унији.
Турнеју Доналда Туска, председника Европског савета, по престоницама земаља чланица ради “прикупљања идеја”, уз преношење “наше одлучности и способности да се ухватимо у коштац са проблемима и бригама становника Уније”, на Темзи схватају као решеност бриселске бирократије да се “до последњег евра” туче за спасавање бриселског брода.
Д. Лукић – Вести
