Дугин: Американци у Сирији бомбардују наше момке – трећи светски рат никада није био ближе

КАО ШТО смо већ рекли много пута, главна тема ове политичке сезоне нису избори, него рат. Али, ако избори негде имају значај, онда је то у Сједињеним Државама, где су поново блиско повезани са ратом.

Пре три дана, у суботу, 17. септембра, вероватноћа овог рата била је запањујуће висока. Као што знамо, америчке трупе, које нико никада није позвао у Сирију, бомбардовале су положаје сиријске војске у Деир ез-Зору. Као резултат бомбардовања, убијено је 60 војника сиријске војске.

Овај напад је био од изузетног значаја за милитанате Даеша (Исламске државе), које Сједињене Државе неформално саветују и наоружавају, а у ствари се као боре против њих. Ово је прешло сваку меру.

Бомбардовање сиријских војника је једна ствар, али то значи проглашавање рата, не само против Сирије, него и против Русије, која се бори у Сирији на Асадовој страни. А то значи да нема даље.

Наравно, да је руководство Сједињених Држава одмах објавило да је ваздушни напад био грешка и упозорило руско руководство да не показује осећања. Али, све што Американци раде они лажу, јер модерна технологија омогућава да се и сателитски предмети виде на рачунару.

Теоретски, амерички бомбардери нису могли једноставно да помешају циљеве и такав напад. И, што је најважније: ако су вам рекли да су се припремали да вас бомбардују, а ви нисте ништа рекли – да ли то онда значи да се слажете?

Сасвим је очигледно да се Сједињене Државе припремају да покрену рат против Русије.

Инциденти на границама су извиђачке операције.

Али, како ће Москва, Путин и Кремљ реаговати?

Још није направљен заокрет после кога нема назад, али, зар није реакција Москве показала само колико су Руси спремни за директан, фронтални сукоб са Сједињеним Државама и NATO? Због тога је изведен ваздушни напад на сиријске војне положаје.

Глобалистичко руководство Сједињених Држава очигледно не може да влада целим светом, шта више, Трамп је претња за њихову контролу и над сâмим Сједињеним Државама.

Сада, док је лутка Барак Обама је још увек у канцеларији и глобалистички кандидат Хилари Клинтон се распада пред очима америчких бирача, последња је шанса да се започне рат.

То би омогућило да се одложе избори или да се Трамп натера да, ако победи, почне свој мандат у катастрофалним условима. Тако, америчким неоконзервативцима и глобалистима треба рат. И то брзо, пре него што буде прекасно.

Ако Трамп уђе у Белу кућу док је мир, онда таквог рата неће бити, барем у догледној будућности. И то би значило крај свемоћи манијакалне глобалистичке елите.

Те је тако у овом тренутку све веома, веома озбиљно.

Због падања у амбис, NATO идеолозима и америчким глобалистима треба рат сада – пре америчких избора. Рат против нас. Не толико због победе, већ због самог процеса рата.

То је једини начин да продуже своју доминацију и скрену пажњу Американаца и целог света са бескрајне серије својих неуспеха и злочина.

Игра глобалиста је откривена. Ускоро, они ће морати да се повуку са власти и иду пред суд. Само их рат може спасити у овој ситуацији.

Али, шта је са нама? Нама рат не треба. Не сада, не сутра – никада.

Никада у историји није нам био потребан рат. Али, стално смо се борили и, у ствари, скоро никада нисмо изгубили. Губици су били страшни, напори огромни, али смо победили. И увек ћемо побеђивати.

Ако то не би било тако, онда данас не бисмо имали оволико велику земљу без стране контроле.

У овом случају, морамо купити онолико времена колико је могуће. Американци су у суштини напали наше положаје, као и у августу 2008. године у Грузији у Цхинвалију.

На Русе се пуца и то се не може игнорисати. Наша реакција је изузетно опрезна и уравнотежена. Ми смо, на смишљен начин изразили шта мислимо о овом америчком нападу.

Коб ове ситуације је у томе да, ако се Вашингтон одлучи за рат сада, онда се рат не може избећи. Ако ће инсистирати и поново понављати ситуацију од 17. септембра, онда ћемо морати, или да прихватимо изазов и кренемо у рат, или да свесно признамо пораз.

У овој ситуацији, исход борбе за мир која је, као и увек, у потпуности у нашем интересу, не зависи од нас. Нама стварно треба мир, да купимо време до 8. новембра, а онда ће све бити много лакше. Али, хоће ли распадајући колос то омогућити овај пут?

Не дај Боже да се то догоди. Али, они који су могли да се моле, молили су се и уочи Првог и Другог светског рата.

У сваком случају, наш циљ је увек и само победа. Наша победа.

Американци бомбардују наше момке.

Трећи светски рат никада није био ближе.

Александар Дугин, Катехон