ОСТАЛО је мање од 50 дана до председничких избора у Сједињеним Државама.

Ове политичке сезоне тешко је поверовати у податке рејтинга, али је њихова општа тенденција очигледна. Према показатељима, специфични републиканац Доналд Трамп достигао је Хилари Клинтон како на општем националном нивоу, тако и у кључним неодлучним државама од којих и зависи исход те кампање.

Бивша прва дама није успела да постигне убедљиву разлику пре почетка дебата које ће почети већ 26. септембра. А судећи по изјавама чланова њеног тима током јула и августа – они су управо на то рачунали.

Требало је да Хилари „неприметно“ уђе у Белу кућу не ступајући директно у тешку и исцрпљујућу борбу на самом крају. Требало је да уместо ње све послове ураде медији и стотине милиона долара уложених у политичку рекламу.

Ипак, десило се оно чега су се највише прибојавали: борба није обична, равноправна, већ више личи на „трку за опстанак“, чији се резултат не може предвидети.

У Америци се таква ситуација назива „убитачна врелина“ (deadheat).

Кад је такво „време“ – велики Доналд се одлично осећа. Своју динамику предизборних активности учинио је још интензивнијом (иако би се рекло – куд више!)

Трамп изгледа весело, енергично и спремним за борбу. Истовремено су његови нови менаџери кампање, Стив Бенон и Келин Конвеј, побољшали имиџ свог кандидата, строго испланирали све јавне наступе и ускладили рад читавог штаба.

У овом тренутку Хилари се не може похвалити таквим успесима. За кандидата Демократске партије протекле две недеље биле су само кошмарне. И проблеми са здрављем, и неспретне изјаве, и нова разоткривања …

Ипак, о свему по реду.

Здравље госпође Клинтон

Одавно су кренуле гласине о слабом здрављу бивше прве даме. Али, као што се то увек дешавало са породицом Клинтон, веома мало информација доспевало је у медије, док су званична објашњења из њеног окружења давала више питања него одговора.

Одмах по ступању Хилари на дужност државног секретара САД штампа је прилично активно разматрала „одсуствовање Клинтон“. Она је ретко присуствовала седницама кабинета, није се појављивала у јавности и није давала интервјуе. Као разлог за то наведен је прелом лакта, који се десио у не сасвим разјашњеним околностима, или се оклизнула, или се онесвестила.

Хилари се онесвестила на аеродрому у Вашингтону 2012., када је пала и прилично јако ударила главом. Према званичном писму њеног лекара, Лизе Бардак, које је датирано у јулу 2015., госпођи Клинтон је тада постављена дијагноза потрес мозга, када је такође откривен тромб у крвном суду мозга.

Након тога Хилари је дуго видела двоструко због чега је била приморана да носи наочаре са Френеловим сочивом. Као узрок пада наведена је дехидрација због стомачног грипа.

Према тврдњи Л. Бардак, након одговарајуће терапије тромб је нестао и већ крајем 2013. није било никаквих последица због повреде главе.

А онда, 11. септембра Хилари опет пада, овога пута – у Њујорку и пред камерама.

У случају да је Лиза Бардак, која ју је тада пратила, мало раније посумњала да нешто није како треба, да су бившу прву дами одвели мало раније, или да је на тој манифестацији било мало мање представника медија, не би се ни сазнало за тај нови пад.

Али, наочиглед читаве јавности кандидаткиња за председника пала је као покошена на путу до аутомобила.

Ситуација се погоршала и због тога што штаб Хилари није сат и по одговарао на упорне телефонске позиве новинара.

Уследило је кратко објашњење: због претеране топлоте Х. Клинтон је дехидрирала и због тога је осетила несвестицу. Сада је све у реду.

Неколико сати касније уследило је прецизније објашњење. Екс-државни секретар издржала је на ногама пнеумонију, а температура траје још од 1. септембра. За сада јој је препоручено мировање због чега се и одлаже неколико предизборних манифестација.

Либерални медији, који су до тада прекидајући једни друге говорили о ужасној жеги у Њујорку 11. септембра (иако је температура била око 25 степени и од стране Хадсона дувао лак освежавајући поветарац), одмах су се ухватили за тему пнеумоније и том дијагнозом почели да објашњавају њене неконтролисане нападе кашља (а не „сезонским алергијама“).

Објављено је и ново званично саопштење Лизе Бардак у којем је лични лекар Х. Клинтон потврдила званичну верзију о бактеријском узроку пнеумоније.

Овога пута Доналд Трамп није заоштравао тему здравља Хилари. Својим сарадницима забранио је да разматрају несвестицу и дијагнозу Хилари и пожелео јој брз опоравак, прво на Твитеру, а затим и у тв-емисији.

Све би добро прошло да се није нехотице одао… Бил Клинтон.

Наступајући пред присталицама своје супруге, он је избегао инцидент у Њујорку: наводно, ништа страшно, то јој се већ неколико пута дешавало. На директно питање тв ABC News, Бил је одговорио: „Да, десило се. Два пута. Не више… Не сећам се да је било више“.

Верзија о пнеумонији почела је да нестаје.

Уз то су хакери упали у електронску преписку Колина Пауела, из које се сазнаје да је он још у марту 2015. упозоравао да ће „Хилари отерати себе у гроб“. Из преписке је било јасно да су и други политичари и политички консултанти били сведоци, благо речено, не баш сјајног здравља бивше прве даме.

На пример, сенатор Шелдон Вајтхауз, енергични присталица Х. Клинтон, испричао је да се Хилари на једној од манифестација једва попела на подијум да одржи говор.

Гласине о можданом удару (сада, можда, поновљеном) и хроничном синдрому после потреса мозга, тј. патолошким последицама, почеле су да се шире новом снагом.

Доста питања покренула је фотографија са њујоршког Ground Zero на којој, по свему судећи, Лиза Бардак изводи брзи неуролошки тест неколико минута пре пада Хилари.

Бивши лекар Барака Обаме, Дејвид Шнајдер, долио је уље на ватру када је у емисији CNN изјавио да Х. Клинтон обавезно треба да прође комплетна неуролошка испитивања.

Почели су разговори о томе да руководство Демократске партије може да замени Хилари другим кандидатом, што је по закону могуће, на пример, Џоом Бајденом. Међутим, те гласине су прилично брзо утихнуле.

Постало је јасно да ће се бивша прва дама до краја борити за власт.

Алергија на искреност и патолошка лаж

Устав САД не забрањује болесном човеку (макар и умоболном, макар и на самрти) да буде биран за председника. Штавише, многи амерички председници боловали су од озбиљних болести. И некако је народ то преживљавао, сналазио се у томе.

У случају Хилари Клинтон, Американце више брине то што читава операција скривања података о њеном здравственом стању веома подсећа на сличне операције у вези са другим странама њеног живота и делатности, него од чега и од када она болује.

При том је у окружењу демократског кандидата, извините због искрености, хвалисање постало правило понашања.

Исто тако и кршење правила која су за друге обавезна.

Не ради се о томе да ли су пнеумонија или мождани удар разлог што је Хилари пала на два корака од аутомобила. То је ствар лекара да открију болест и да пацијента доведу до нормалног стања.

Ради се о томе да о ономе што се десило – лажу. По свему судећи, хтели су све да сакрију.

Сат и по ћутања штаба екс-државног секретара објашњава се тривијално: њено окружење је утврђивало колико далеко је отишла новост о паду председничког кандидата и колико је то лоше изгледало. Није искључено да су састављали и одговарајуће циљне групе.

Да није било „зараженог клипа” који се разлетео по Интернету и доспео на све тв-екране Америке, Клинтон и њени помагачи покушали би да се претварају да се ништа није ни десило.

Сарадници Тајне службе обавезни су да лице које обезбеђују, у случају изненадног погоршања његовог здравља, доставе у најближе одељење за хитну помоћ у болнице класе „А“. То је строги услов протокола за реаговање Тајне службе.

Међутим, Хилари уопште нису довезли у болницу. Она је отишла у стан своје ћерке Челси. Зашто?

Зато што није желела интервенцију других лекара који нису били проверени на личну лојалност. Исто тако није желела да се забележи сама чињеница допремања у медицинску установу.

Иначе, како су новинари „ископали“, могуће да Хилари није толико отишла у госте код своје ћерке, колико у своју личну клинику.

Ради се о томе да се на адреси 26. Источна улица, бр. 21 (на којој је регистровано власништво Челси) раније налазила болница која је према подацима Министарства здравља државе Њујорк, цитирам „затворена или предата другој установи“.

Источна улица, бр. 21

Одржавање своје сопствене клинике, чак и тајно, није против закона, али кршење протокола рада федералних агената је – прекршај. А тај прекршај је учињен због једног циља – да се максимално ограничи потенцијално цурење информације.

Исто то може се рећи и о личном електронском сандучету госпође Клинтон. Он свакако није грешком коришћен за службену преписку.

То што је намерно уклоњено десетине хиљада електронских писама које је требало упутити Стејт департменту и што су помоћници Хилари чекићима разбијали старе смартфоне, говори да се и ту ради о прекршајима који имају циљ да сакрију друге прекршаје.

Међу тим прекршајима главни је – трговина политичким утицајем преко фонда Клинтонових.

Тешко је рећи колико би у таквој трговини објективне истраге органа за примену закона могле да открију и докажу директно кршење америчког законодавства, али не треба сумњати да би од самог почетка избори кренули другачије да су сви подаци који су пажљиво уклоњени са сервера Клинтонових били медијима на располагању.

Хилари је неколико пута ухваћена у лажи у вези са скандалом око њене електронске преписке. Хакерски упад у преписку Колина Пауела открио је још једну такву лаж.

Оправдавајући се својевремено због свог „погрешног, али не нелегалног“ коришћења личног сервера, екс-државни секретар се позивала на своје претходнике, поред осталих и на Пауела (шефа дипломатског ресора у време Буша-старијег).

Како се показало из електронских писама Колина Пауела, он је неколико пута упозоравао Х. Клинтон због коришћења приватне поште у службене сврхе, а касније и молио да њега не укључује у скандал који је избио.

Шта је још сакрила или намерава да сакрије Хилари Клинтон и то уз готово безусловну подршку медија?

Какво ће бити то председниковање ако су и бирачи и медији и конгресмени већ навикли на то да Хилари има, како је умесно приметила публициста Лора Ингрем, трајну „алергију на искреност“? И на моралност …

Ерозија Обамине коалиције бирача
Штаб Хилари и либерални медији успели су да на неко време (у мају-августу) претворе изборну кампању у својеврсни референдум о прикладности Доналда Трампа за највишу државну функцију.

То је била крајње непријатна ситуација за кандидата-бунтовника који је своју стратегију градио на критиковању вашингтонског естаблишмента. Ипак, убрзо су Велики Доналд и његов тим успешно изашли на крај са том ситуацијом.

Томе је допринело неколико фактора: и Трампова изузетно успешна посета Мексику и сусрет са председником Енрике Пења Нијетом (случај без преседана у историји америчких избора), и неколико веома професионално састављених говора … и, наравно, изгреди Хилари.

Наравно, екс-државни секретар онесвестила се у веома погрешно време и пред јавношћу, уз то, у њену част потрудили су се и хакери који су открили Пауелову преписку.

Сем тога, сама Клинтон створила је себи додатне проблеме називајући половину Трампових присталица „деплорантима“ (deplorables – безнадежни, непотребни, неприхватљиви, непоправљиви).

Доналд сада константно користи тај термин у својим снимцима и говорима на телевизији указујући на надменост и лажност елита које стоје иза његове супарнице.

Либерални медији који су пожурили у одбрану Хилари овога пута учинили су јој лошу услугу. Инсистирајући на томе да су тачне речи кандидата Демократске партије, они су самим тим изазвали незадовољство дела свог сталног аудиторијума.

То се нарочито односило на такозвану генерацију миленијума (или „генерацију Y“ – они који су рођени у периоду од 1980-2000.).

Тај део становништва, посебно они који живе у великим градовима и стекли су или стичу високо образовање, сматран је за поуздан изборни ослонац Барака Обаме у 2008. и 2012. Хилари се надала да ће сва та база „по дефиницији“ припасти њој.

Сада ти млади људи, укључујући и тамнопуте, озбиљно размишљају о могућности да гласају за трећег кандидата – либертаријанца Гари Џонсона, или за представницу „зелених“, Џил Стејн.

Прошле недеље издања Politico и The New York Times признала су да ће бити веома тешко зауставити одлив „генерације миленијума“ из редова присталица Клинтон.

За сада је рано да се говори о томе колико ће то утицати на исход гласања, али и у толико неодлучним државама као што су Флорида и Охајо, то очигледно иде на руку Трампу, у сваком случају, још увек.

У „новим неодлучним државама“ – Џорџији (раније је била тврђава републиканаца), Пенсилванији и Мичигену (раније – демократске баштине) тек ће бити потребно да се процени ефекат „окретања генерације миленијума“.

Можда то окретање представља својеврсни „ехо из будућности“, када ће нови Американци изаћи изван граница сада постојећег двопартијског политичког система – ко зна!

Али је – апсолутно тачно то, да се после осам година Обамине владавине многи из „генерације миленијума“ осећају „непотребним“.

Исто тако је тачно да необично висок рејтинг трећих кандидата на тим изборима (заједно 10-15%) додаје неколико степени „убитачној врелини“ која је трајала у САД у првој половини септембра.

У таквој ситуацији много тога ће разјаснити тв-дебате.

Наравно, ако Хилари буде могла да учествује у њима…

Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

Превела Ксенија Трајковић

Факти