Ништа није случајно, па није било ни у оно доба, пре више од сто година, када неимари градише и саградише тврђаве – бране од освајача. А да тврђава не би била само камена ледница, утврда, осматрачница, одашиљач лепих и судбоносних порука, већ и „стража” над родиљама, околне оранице су сађене, каква је винова лоза у подножју Скадра.
У то доба, на размеђи 13. и 14. века, владар Скадра испод овог каменог града Лека Захаровић подиже највећи виноград на Балкану.
Док он подизаше винограде, од тврђаве Љеш до Скадра на том потезу од 50 километара било је 50 цркава, док није 1800. године почео да јача католицизам. Онда православне цркве одлазише „силом војске и новца” у „друговјеру”, а након тога немали број њих бива порушен.
На путу од Скадра ка Тирани, неколико километара пре луке Медово, где је страдало 395 добровољаца из Америке на путу ка Црној Гори, налази се тврђава Љеш.
Љеш је значајна раскрсница аутомобилских путева за Драч, Тирану, Скадар и Свети Јован (Шенђин). Од Љеша је Дрим низводно плован за мање бродове, а на обали мора је лука Свети Јован.
У Првом балканском рату, 18. новембра 1912, Љеш заузимају делови српске Дринске дивизије и Шумадијско-албанског одреда. Преко Љеша зими 1915–1916. прелази већи део српске војске при повлачењу на југ из Србије, током Првог светског рата.
Скоро да нема православца, а да није чуо за Љеш јер он крије многе тајне православља.
„На тврђави Љеш је Црква Св. Николе из 13. века. Била је то велелепна грађевина. Док су копали темеље за заштитну надстрешницу древних остатака покрај темеља на зидовима православног храма, показала су се ћирилична слова, писмо ћирилично. Када је то видела власт, одмах је саопштила: ’Закопавај то. Рано је.’ Није рано, давно је требало осветлити сваки темељ наших светиња. На то нас обавезује вера и потомство”, каже нам наш домаћин, председник удружења Срба и Црногораца „Розафа Морача” Павле Брајовић. „И да не заборавим – Љеш је срце ове овде Љешанске нахије.”
Испод тврђаве Љеш налази се повећи споменик Скендербегу (Предлог Магацина; види текст „Асимиловани Србин Скендербег„).
„Тврђава Скадар је највисочија од свих тврђава одавде до Ловћена. Она је извидница и сабирница свих оних погледа и гласова које су долазиле до ње, а одатле слате су право на Ловћен, Цетињу на знање”, каже нам Брајовић, показујући скадарске бедеме.
Како нам објашњава наш саговорник, тврђаве су се „дозивале” тако што су грађене како би се слале поруке, па је тако у овом делу Албаније тако да се са тврђаве Љеш види Скадар, па онда следи поглед са тврђаве Дања на Скадар, са Дривац на Скадар, са тврђаве Баљећ опет на Скадар и са Скадра на Ловћен, односно Цетиње – па све до Авале и Смедерева.
Управо у то доба и Српско Цетиње, како су називали и православци у Албанији, бележи да је од 1343. Љеш био у саставу Душанове Србије, а да га 1361. присвајају Балшићи.
И да се не заборави – Љеш је од најранијих времена био епископско седиште, али се само за пет цркава сачувао помен. Катедрала је установљена 1459. у обновљеној Цркви Св. Николе, у којој је 1468. сахрањен Скендербег.
Град се помиње и у старим српским изворима. Ево тог цитата: „Ниже Широкога Брода у Лешу беху 1368. господа зетска Срацимир и Ђурађ”, прича нам свештеник Радомир Никчевић, који већ деценију око православне светиње у Скадру и Враки окупља Србе и Црногорце.
Аутор: Новица Ђурић, Политика.rs
