Ужице – Да ли ћемо стручне раднике у производњи ускоро морати да увозимо са Запада, пита се ових дана Миланко Јовановић, директор извозно оријентисане фирме „Диви“ чији се производни погони налазе у Бранешком пољу код Чајетине. Не без разлога, јер га искуство о стручности и искуству наших младих стручњака у последње време наводе на такво размишљање.

„Диви” је тренутно једна од ретких успешних производних фирми у ужичком крају. Прави пластичну амбалажу за млекарску индустрију: напитак чаше за једнократну употребу, вендинг чаше за аутомате, вишеслојне пластичне фолије. Снабдева наше водеће млекаре и велетрговине, а извози у Немачку и Француску, као и у државе у окружењу. Почела је пре две деценије као породична радионица, па временом стигла до педесетак запослених, савремених машина и умећа опстајања у овим нашим привредним (не)приликама. У овој години, каже директор, пет пута су повећали извоз, углавном на француско тржиште, због чега су из увоза набавили модерну опрему вредну 4,5 милиона евра.

Уграђена је пролетос и ваљало је нових десетак радника машинске и електроструке (са средњом школом и факултетом) упослити да на њој раде, дати младима без запослења шансу. Но није лако ишло.

– На тржишту рада у Чајетини нема таквог кадра, а у оближњем Ужицу га има, не превише. Зато смо се, мада су нам се на конкурс јавили и млади из других градова за које бисмо морали да обезбедимо стан и друге услове, определили за Ужичане. У ужи избор ушло је 16 младих стручњака поменуте струке, од којих смо осам задржали на послу: двоје с факултетом и шесторо са средњом спремом. Ступили су у рад пре три месеца – казује Јовановић.

За то време, наставља он, нису показали довољно стручности за рад у производњи. Нова опрема захтева прилично знања, али они знањем нису оправдали дипломе које имају. – Испоставило се да су у стању да раде неке помоћне послове, а да су невични сложенијем управљању модерним машинама. Заинтересовани су да раде, али им фали знања и праксе. Од нуле смо морали да кренемо с њима. И уместо да се до сада осамостале у послу, биће потребно најмање још шест месеци. Због тога нам производња трпи. Али нису ти млади људи криви. Образовање нам није на потребном нивоу, током школовања они такорећи не улазе у фабрике. На Западу три дана у седмици средњошколци иду на праксу у производне фирме, тако се за рад и живот спремају. Код нас тога нема, целој Србији недостаје квалификоване радне снаге за озбиљну производњу – напомиње директор фирме „Диви“.

Посебно се, сматра он, ова појава исказује кад се наши стручњаци суоче са модерном технологијом, будући да се недовољно инвестира у Србији. Зато су у предузећу „Диви“, кад затреба, принуђени да из иностранства ангажују сервисере за опрему, који папрено наплаћују и долазак и рад.

– Млади образовани људи код нас пре свега имају циљ да се запосле у јавном сектору, где се мало ради, а послове у производњи, без обзира што су боље плаћени, доживљавају као нужно зло. Није им изазов ни најмодернија опрема. Нисмо ни ми тога поштеђени, из нашег предузећа је неколико радника тако отишло у јавна. Куд нам иде привреда ако се овако настави – пита се за „Политику“ Миланко Јовановић.