Отимачина коју смо “спречили”

Влада Србије донела је одлуку “о поништавању свих правних последица аката и радњи” институција у Приштини о Трепчи. То је реакција на усвојен Закон о Трепчи у косовском парламенту, којим Приштина присваја 80 одсто власништва и укида Трепчу Север која запошљава око 3.000 српских радника.

Српска листа, део владајуће коалиције у Приштини, замрзла је учешће у раду косовских институција, а Славко Симић, председник листе, за “Вести” најављује да ће поднети Уставном суду Косова жалбу на спорни закон.

Хронологија догађаја показује да власт у Србији није успела да спречи отимачину имовине коју Привредна комора Србије проценује око 200 милијарди евра.

О имовини Србије и Срба на КиМ се никада није говорило у Бриселу, већином јер се томе Приштина противила. С обзиром на то да је тема “склизнула” са стола у дијалогу, простор је искоришћен за мешетарење и наставак отимачине. У јуну је косовски парламент донео за расељене Србе изузетно споран закон о Агенцији за упоређивање и верификацију имовине, а након Закона о Трепчи, усвојен је и Закон о стратешким инвестицијама (који омогућава Приштини да капиталне пројекте спроводи без јавног тендера и обавештавања локалних самоуправа).

Није ли то довољно за оне који се у Београду баве Косовом да реагују уместо што сада спомињу Уједињене нације?

Трепча и државна и приватна

Данас, 89 година од оснивања Рударско-металуршки и хемијски комбинат Трепча је делом власништво државе, али и приватних деоничара. Основан је 1927. године, а 1992. је претворен у деоничарско, па акционарско друштво. Тако, Фонд за развој Србије има 78,5 одсто власништва, Генералекспорт (у стечају) 3,3 процената, Прогрес 2,8 одсто, МТС банка 2,7 одсто, ЕПС 2,3 одсто, а део власништва имају ИМК 14. октобар (у стечају), Ратко Митровић доо, Термоелектро, и компанија Дунав осигурање. На ове податке подсетио је у Скупштини Србије лидер покрета Доста је било, подсећајући да “све ове компаније имају власнике и повериоце и то је дирекнто отимање и њихове имовине”.

Александар Ђикић из Српског националног форума истиче да је питање Трепче доста компликовано:

– Није само реч о рудницима, већ и о некретнинама. Скоро све што је изграђено у Звечану и делу Косовске Митровице, зграде и куће је градила Трепча. Друго, власт је час мање, час више принципијелна. Када код многих отимачина не реагујете, логично је да вас неко пита што вас није занимало када су приватизовали Фероникл, а занима вас Трепча?

Србе нису ни питали

Закон о Трепчи је дошао на дневни ред косовске скупштине по хитном поступку, два дана након што је “прошао” Владу, чиме је прекршена процедура, али се на њему ради више од годину дана. У марту је оформљена радна група за израду закона, која је бројила 16 чланова (два места су била предвиђена за Србе), али су Срби одустали од учешћа јер не би могли да утичу на текст закона.
– Срби не би могли ништа да одлучују, само би дали легитимитет. У израду закона нису били укључени ни експерти, ни менаџмент Трепче, иако је већина имовине у општинама са српском већином – појашњава Симић.

Подсећајући да је “јавна расправа о Закону о Трепчи трајала годину дана”, Ђикић закључује да власт “није реаговала на време”.

– Тако је исто било и са Законом о верификацији имовине, јер се њиме нико није бавио. Сматрам да је требало о овоме да се говори пред Саветом безбедности УН, по цену да Србију прегласају. Требало је да се да прилика западним државама да се изјасне о односу према имовини, да ли то зависи од случаја до случаја, или на тим вредностима почива демократија – закључује Ђикић.

Ј. Л. Петковић – Вести