На овом путовању ћу вас повести на једно место недалеко од Београда.То место се зове Винча.Повешћу вас у праисторију, у метално доба, а тада је то било винчанско златно доба.У Винчи су тада живели наши древни преци Коловени.
Коловени су били први народ у Европи који је почео да топи бакар и од њега прави метално оружје, оруђе, накит и посуђе.Живели су у родовској заједници, док су севером и западом Европе вршљале хорде варвара.
На каменом грнчарском точку правили су разноразно посуђе од глине, на које су почели да уписују прва слова.Та слова су чинила прво писмо на свету – „Винчанско писмо“, које се у нашем народу још назива и Србица.Винчанско писмо је две хиљаде година старије од најпознатијег „Клинастог писма“ из Месопотамије које се грешком, случајном или намерном, сматра најстаријим, а нажалост се тако учи и у нашим књигама из историје.
У Винчи, као и на осталим територијама уз Дунав, где су живели древни Коловени, рата није било више од две хиљаде година.Овај древни народ се у почетку бавио ловоми риболовом, да би касније почео да узгаја житарице и припитомљава животиње.Када је открио руду бакра и почео да је топи, развило се занатство, аса њим и трговина у виду трампе.
Винча је била толико развијена, у односу на остале делову Европе, да су људи у њој живели у кућама на спрат и то у праисторији, о чему и данас постоје археолошки докази на том простору.
Живот у миру и благостању потрајао је, као што сам рекао, више од две хиљаде година, све док западни варвари нису започели рат због винчанског богатства.Нажалост, наследници тих истих варвара – Германи и Англосаксонци данас пишу историју, коју и ми ћутке прихватамо, проглашавајући нас Словене – Коловене варварима.
Име Словени управо је настало погрешним тумачењем, из старих списа, имена Коловени.Тако смо и ми названи Словени, а не Коловени.
Надам се да сте се на овом путовању боље упознали са нашом историјом и истином о нама Словенима – Коловенима.
Ми смо древни народ који је много тога дао човечанству, али нажалост многи то не умеју или не желе да цене, већ нас и даље немилосрдно уништавају или подстичу да се међусобно уништавамо.
13.10.2016.
ВАЊА ВУЛИЋ 5/3
О.Ш.„ПЕТАР КОЧИЋ“ – ЗЕМУН
Браво дечко! Имаш све предиспозиције да израстеш у људину, што ти од срца желим.
Bravo sine! Ti si tako mlad, još dete, a po načinu razmišljanja mnogo zreliji i učeniji od mnogih odraslih, vremenšnih Srba!!! Bilo bi lepo da se ne samo deca, nego i odrasli ugledaju na tebe! Ljubv koju ispoljavš prema svom narodu, koja je učvršćena svakim tvojim saznanjem iz oblasti istorije i kulture našeg naroda je zaista zadivljaujuća! A znaš li čime si me uverio u tvoju iskrenu ljubav prema našem narodu? Jednostavnošću kojom si pisao ovaj sastav! Toliko jednostavan, pitak, teče kao voda i sliva se direktno u srce, a onda izazove buru najplemenitijih i najveličanstvenijih emocija.
Hvala ti za ovo putovanje. Učinio, pričinio, si mi veliko zdovoljstvo jer si mi omogućio da putujem zajedno sa tobom i doživim uzvišeno osećanje sreće, jer sam potomk civilizovanog i plemenitog naroda. Šteta što su mnogi Srbi zaboravili, a još gore što su totalno izbrisali iz sećanja, svoje korene i svoju istoriju!! Nadam se da ćeš mnogim Srbima probuditi želju da se prisete ili nauče o svojim precima.
Još jednom, hvala na ovom divnom sastavu. Ne sumnjam da ćeš nastaviti putem koji si krenuo. Tvoj put je put ljudske veličine! Bravo, i samo napred, ljudino!