У Србији је избегавање пореза и кварење новца национални спорт у коме се многи радо надмећу, а варање пословних и породичних партнера крунише се највећим успехом – варањем државе и неплаћањем пореза
Од када су конституисане прве државе непрекидно егзистира жеља грађана за избегавањем пореза, што државе нагони да прибегавају кварењу новца његовим обезвређивањем кроз инфлацију. Када ове појаве постану масовне, долази до немогућности функционисања друштва и јавних служби, неретко и до колапса државе и њеног урушавања. С друге стране, просперитетне и богате су државе које се успешно изборе са проблемима утаје пореза и инфлацијом. У њих улази финансијски и људски капитал, њихов новац је радо приман у свету и пут за доминацију је отворен.
У просперитетним друштвима је скована максима да су само смрт и порези извесни. У великом делу света, посебно на Балкану, па и у Србији, избегавање пореза, непоштовање уговора и кварења новца је постало национални спорт у коме се многи радо надмећу. Хајдучки менталитет и однос према сопственој држави као према туђој има у Србији дубоке корене. Почевши од преписивања у школи, куповине лажних диплома, варања пословних и породичних партнера, крунише се највећим успехом, а то је варање државе и избегавање пореза.
Кључно питање за друштво је шта му је базични вредносни систем: да ли је јефтиније и угодније поштовати закон и плаћати обавезе или их, користећи политичку и економску моћ, успешно избегавати. Ту се враћамо на фундаментални однос грађанина и државе из кога проистичу сви други односи. Кривица није само на једној страни, грађанину, како нам сугеришу политичари. Слаба држава са конфузном пореском политиком, некомпетентном и пристрасном администрацијом те корумпираним судством води бројне вербалне кампање против корупције и сиве економије, али се проблеми непрекидно увећавају. Систем у коме глобалне корпорације у малим земљама, захваљујући постојећим законима, послују преко офшор зона практично су амнестиране од плаћања пореза и привилеговане у односу на обичне фирме.
Други канал којим држава саму себе урушава јесте омогућавање енормних прерасподела кроз социјализацију губитка, амнестију дужника, а тиме и приватизацију добитка привилегованим групама. Долази се до апсурда да они који плаћају – плаћају све више а они који избегавају порезе бивају амнестирани и тиме награђени.
Последњи хит су фингирани стечајеви бројних тајкуна у коме се бришу огромне пореске обавезе фирми из којих је претходно исисан капитал и доходак и претворен у личну имовину. Наредни пример је незаконито смањивање уплаћених пензија, а врло широкогрудо пензионисање оних који никакве пензионе доприносе нису плаћали. У том тону је и неселективна политика субвенција која иде на терет домаћих пореских обвезника. Према томе држава мора да се целовито реформише и у самом темељу и у извору реши проблем. Овако наша влада личи на домаћицу која је широм одврнула славину, па хаотично, уз запомагање, трулекс крпом покушава да спречи надолазећу поплаву.
Услед неплаћених пореза, социјална демагогија се махом финансира из непрекидног задуживања државе у којој је све мање унука, будућих пореских обвезника. Решење сиве економије подразумева темељне реформе на следећим принципима: трајно и заувек укинути накнадну пореску амнестију, саопштити да дугови не застаревају, увести драконске казне за преваре и утаје и наплаћивати их из личне имовине када је предузеће „тунеловано“, радикално реорганизовати царину и пореску администрацију (затворити „славину“), увести регистар дужника, а особе ухваћене у пореској утаји и превари трајно изопштити из пословног света. Преко бројних фантомских фирми ланац преваре државе и грађана се шири, па би за почетак било добро да се у чипу личне карте унесу и подаци о пореским преварама.
Мали порези, гвоздена дисциплина у наплати и држава која пажљиво поступа с новцем и не разбацује га је платформа на којој се гради просперитетна држава. Бувљаци су само врх леденог брега пореских евазија. Смрт бостанџије после контроле комуналне полиције и театрални дефиле великих пореских дужника јавном сценом Србије је рам у коме се одсликавају сви порески проблеми. Држава је сложен организам, а пореска политика је основ њеног метаболизма. Људи са својим врлинама и манама су свуда слични, али су државе и друштва битно различити.
Миодраг Зец, НИН
