Једно од кључних питања дневног реда садашње посете Грчкој Сергеја Лаврова, министра иностраних послова Русије, јесте разматрање перспективе сарадње Москве и Атине у области енергетике, у контексту још ширег проблема свеопште енргетске безбедности Европе. Грчка је један од кључних потрошача руског гаса, притом се испоруке у ту земљу активно увећавају. Између осталог, за период од јануара до октобра текуће године, “Газпром” је увећао одговарајуће запремине у годишњем показатељу за 47,3%. По овом показатељу, грчко енергетско тржиште је постало за Русију једним од најдинамичније развијајућих у целој Европској унији, заједно са британским, холандским, аустријским и данским тржиштем. Притом су се испоруке “Газпрома” у целини у земље изван пространства некадашњег СССР-а у горе поменутом периоду повећале за 10% у годишњем приказу – што још једном подвлачи водећу грчку динамику. [www.vestifinance.ru/articles/77031]
Међутим, билатерална сарадња у области енергетике у данашњим условима може да се успешно развија само у том случају ако се она базира на узимању у обзир потреба и интереса читавог околног региона – у том смислу и Балкана и југо-источне Европе у целини. И у овом односу Грчка може да одигра кључну улогу у обезбеђењу поузданих и великих испорука руског гаса у земље балканског региона. У овом тренутку су се појавиле реалне основе да се може говорити о могућности стварања “гасне алијансе” са учешћем Русије, Турске, Грчке и Италије, којима се у перспективи могу прикључити Србија и друге државе Балкана.
Наводимо главне факторе у корист стварања сличне алијансе.
Као прво, то је растућа потреба за руским гасом, који се допрема у Европу на фону смањења сопствене производње у Европској унији. Током октобра испоруке гаса изван простора некадашњег СССР-а повећано је за 16%, до 16,9 милијарди кубних метара гаса. Овај показатељ је практично достигао рекордни ниво, који је демонстрирао “Газпром” у децембру 2007. године – када је забележен рекордни месечни извоз (16,98 милијарди кубних метара). Према сведочењу Александра Медведева, заменика председника Управног одбора “Газпрома”, компанија планира да у текућој години “достигне рекордне капацитете извоза природног гаса у земље изван простора некадашњег СССР-а.” Према његовим речима, “питање је само у томе, да ли ћемо успети премашити границу од 170 милијарди кубних метара”.
Ови процеси се наслањају на супротну динамику скраћења унутрашње производње у земљама-чланицама ЕУ. То је посебно приметно у Холандији – где је само у првом полугодишту смањење производње гаса износило скоро 3 милијарде кубних метара.
Други кључни фактор – угодна политика цена руске компаније за европске потрошаче. У овом тренутку, средња цена гаса за дугорочне уговоре “Газпрома” износи 170 долара за хиљаду кубних метара, и притом, према рачуницама стручњака, средња годишња цена по резултатима 2016. године може да се спусти до 165 долара. Цене за гас на спотовим берзама износе најмање 200 долара за хиљаду кубних метара.
Трећи фактор – процеси који се одигравају у структури енргетских потреба европских земаља. У овом тренутку се може говорити о постепеном повратку угљоводоника, посебно гаса, у улогу кључног извора производње електричне енергије у поређењу са угљем. Посебно у Великој Британији, у априлу текуће године, улога гаса у производњи електричне енргије међу фосилним горивима превазилазила је 80%. То је био рекордни показатељ за сву историју сличних рачунања. [www.gazprom.ru/press/reports/2016/increases-delivery/]
На крају, четврти фактор потражње и перспективности руског гаса за Балкан, повезан је са могућношћу стварања максимално угодне за регион схеме његове испоруке путем интеграционог система “Турски ток” и ITGI–Poseidon, – што омогућава стварање јединствене инфраструктуре у Балканско-средоземноморском региону, максимално приближавање према балканским земљама и постојећу перспективу изласка на кључно централноевропско гасно складише у аустријском Баумгартену.
Према сведочењу Александра Медведева, “власти Турске су потврдиле спремност да у случају потребе учествују у изградњи транзитне гране по својој територији. грчка страна у потпуности подржава сврсисходност и неопходност испорука руског гаса у том смеру. “Имајући у виду текући прогрес по питању “Турског тока”, ми се припремамо за још активнији развој сарадње заједно са грчким партнерима, у том смислу и по питању реализације пројекта транзита кроз Грчку у Италију. Због тога, у оквирима меморнадума који су раније потписали “Газпром”, DEPA и Edison, код нас на постојаној основи функционише радна група која разматра конретне практичне кораке у односу заједничких дејстава у будућности” – истакао је заменик председника Управног одбора “Газпрома”. [www.gazprom.ru/press/reports/2016/increases-delivery/]
Притом, за разлику од конкурентских маршрута Трансјадранског гасовоада ТАР, који веома подржава ЕУ (који не може бити пуштен у погон пре 2020. године), руски гасни систем је потпуно напуњен сировином довољном да задовољи потребе европских потрошача. Како је с тим у вези признао Василеос Каракасис, стручњак Лејденског универзитета у Холандији, у интервјуу америчком издању The Washington Times, “предвиђени обими природног гаса који ће се упућивати из Азербејџана у Европу, не могу се чак ни поредити са оним количинама те природне сировине која долази из Русије”. [www.washingtontimes.com/news/2016/may/24/trans-adriatic-pipeline-to-cut-europes-reliance-on/]
Разуме се, сама ЕУ није уопште одушевљена због сличних перспектива, и због тога ће се Брисел максимално постарати да закомпликује стварање горе наведеног система.
А у својству пропагандистичке подршке сличним покушајима, могу бити искоришћени позиви на сиријску кризу ( у условима када је позивање на Украјину очигледно исцрпљено). Шеф десноцентристичке Европске народне партије, посланик Европског парламента, Немац Манфред Вебер, већ је изјавио да као одговор на дејства Русије у Сирији, Европска унија треба да “замрзне рад” на гасоводу “Северни ток – 2” – другим речима, да казни сопствене грађане. [www.vestifinance.ru/articles/76231]
Управо због тога, Русија је устима свог министра иностраних послова Сергеја Лаврова, већ ставила до знања, да ће продужити крак гасовода “Турски ток” у Европу тек “после писмено датих недвосмислених званичних гаранција тог пројекта” од стране Европске уније. [www.mid.ru/web/guest/foreign_policy/news/-/asset_publisher/cKNonkJE02Bw/content/id/2506106]
Тако да у Грчкој, Србији и другим балканским земљама постоје конкретне адресе по питању захтева за обезбеђењем сопствене енргетске безбедности. То су они политички кругови у Европској комисији који практично делују на штету Еврољпана.
Петар Искандеров, Фонд стратешке културе
