Тајна из Јајинаца

У време када овај текст буде постављен на ФСК Александар Вучић ће већ у емисији „Упитник“ на РТС-у, како је најављено, изнети своје мишљење „о вршљању страних и домаћих шпијуна и пронађеном оружју у близини премијерове породичне куће у насељу Јајинци“. „Ја ћу нешто из свог угла одговорити онима који су се с тиме спрдали, али и покушавали да криминализују поштене људе, ваљда полазећи од себе. Свима ћу настојати да на пристојан начин одговорим“, поручио је нешто раније Вучић.

Подсећам да је „афера Јајинци“ до сада прошла кроз три фазе:

1. Посреди је покушај атентата на премијера (Курир: „Спречен атентат на премијера“; Александар Вулин: „Држава мора да реагује на покушај атентата на премијера“; Новости: „Покушај атентата на Вучића“; Информер: „Покушај атентата на премијера“, „Осам убица чекало Вучића: Људи за које се сумња да су умешани у убиство Салета Мутавог били у Јајинцима до проналаска ‘зоље’!“, итд).
2. Мета атентата заправо није био премијер, већ његов брат (Небојша Стефановић: „Вучић страхује да је мета био његов брат“; Курир: „Мета атентата у Јајинцима био Андреј Вучић? Премијер страхује за живот свог брата!“; Информер: „У БИА и МУП убеђени да су атентатори у суботу у Јајинцима са `зољом` чекали Вучићевог брата“; Ало: „Спремали убиство Андреја Вучића! За реализацију те злочиначке намере у Јајинцима и селу Раковица чекала је цела екипа од неколико десетина криминалаца који су учествовали и у убиству вође навијача Партизана Салета Мутавог“, итд).
3. Није реч о стварном атентату већ о застрашивању Вучића, а „поруку“ су заправо оставили Американци (Драган Ј. Вучићевић, Информер: „‘Зољу’ и бомбе надомак куће премијеровог оца нису оставили ни случајни пролазници, ни црногорски мафијаши, ни нарко-дилери. ‘Зољу’ су Вучићу наменили Американци“; Милорад Брацановић, Експрес-Информер: „Последња опомена Вучићу, мафијашка порука са потписом западних служби!“; Жељко Цвијановић, Стандард–Информер: „Сви ти трагови који се пажљиво постављају у Вучићевој околини – од зоље у Јајинцима, преко наводне бомбе у Ер Србији до експлозива у новобеоградској гаражи – све су то прецизно исписани знакови. (…) Вика коју је подигао Вучић данас једино је што га штити од метка. Ако му се нешто деси, на свету неће бити никог ко неће знати да су то били Амери“.

Све три верзије, истина сукцесивно, износили су провладини таблоиди, док је министар Вулин аутор четврте верзије, пошто је довео у везу Јајинце са опозицијом: „Случај Јајинци је почео изборне ноћи, кад је дошло до упада у Републичку изборну комисију свих партија, покушаја да се измене изборни резултати и њиховог одласка код америчког амбасадора Кајла Скота“.

Да ли ћемо после најављеног наступа премијера у „Упитнику“ добити разрешење недоумица? Прилично сам скептичан према томе. Сећам се сличне афере о „рушењу Вучића“ од пре годину дана.

Да подсетим, све је почело драматичном изјавом Драгана Ј. Вучићевића, 21. новембра 2015, да се спрема „државни удар“ и да је Александру Вучићу чак и живот угрожен („У Београд се вратила група убица која стоји иза атентата на Ђинђића. (…) Вучићу, будала си ако одеш у Пекинг јер нећеш преживети“). Вучић је ипак отпутовао у Кину и ништа се није десило. Но, два дана по његовом повратку, на ТВ каналима појавио се каирон на коме је стајало да се премијер Вучић, због писања Курира, добровољно подвргао полиграфском испитивању у полицији. Одмах затим, Небојша Стефановић, држи ванредну конференцију за новинаре, окружен специјалцима под маскама и са аутоматима, те објављује да је премијер „прошао полиграф“, а да је ухапшен Славиша Милић, „бивши полицајац повезан са кланом Луке Бојовића“, који је „у протекла 24 сата осам пута затечен у осматрању премијеровог места становања“. Упоредо с тим, на свим телевизијама иде вест да се премијер током дана два пута састао са председником Николићем, како би се утврдило њихово „јединство“, а председников кабинет издао је саопштење у ком осуђује „покушај рушења премијера“. Загорка Доловац, републички јавни тужилац, најављује да ће „Тужилаштво заштити уставни поредак и спречити дестабилизацију земље покретањем одговарајућег кривичног поступка, о чему ће јавност бити благовремено обавештена“.

Те вечери, 29. новембра, ТВ Пинк емитовао је специјални програм „Рушење Вучића – последњи чин!“, у којем су се, током три и по сата, ређали министри и аналитичари (од Небојше Стефановића и Александра Вулина, до Драгана Вучићевића, Жељка Цвијановића и Дејана Вука Станковића). И тада је драматично најављена емисија „Упитник“ у којој ће, како је речено, „Александар Вучић открити ко руши српску Владу“ као и то „да ли тајкуни и стране амбасаде дестабилизују земљу“.

Но, у тој емисији премијер није рекао ништа више до да „није било државног удара, али покушаја урушавања Владе јесте“. Штавише, 2. децембра, после истека притвора од 48 сати, пуштен је на слободу Славиша Милић, човек који је „у протекла 24 сата осам пута затечен у осматрању премијеровог места становања“. Испоставило се да се Милић туда кретао јер је чувао „једну познату особу из криминалног миљеа, а да та особа живи у близини премијера“. Није се више оглашавала ни Загорка Доловац, да јавност обавести шта је предузела и циљу „заштите уставног поретка и спречавања дестабилизације земље“.

После таквог неславног завршетка афере „државни удар“ критичари су почели да тврде да је непрестана пролиферација афера део технологије режима: „најуспешнији механизми Вучићеве власти су страх и драма: непрекидно подгревање несигурности пред нечим великим и драматичним што само што се није десило. У поређењу са том претећом сенком, свако конкретно питање нашег приватног или друштвеног живота бива недовољно важно, и о томе дође просто непристојно говорити“.

Видећемо да ли ће се „афера Јајинци“ завршити другачије од „афере државни удар“. Добро ће бити да јавност добије коначне (тачне) одговоре. У супротном, оцена о драматичним аферама као делу премијерове технологије власти, могла би бити потврђена.

Слободан Антонић, Фонд стратешке културе