Удружење лађара: Тајкунске фирме упропаштавају домаће бродарство

Удружење професионалних лађара Србије оценило је данас да уредба о максималној старости бродова од 35 година неће решити проблеме са потонућима бродова, већ ће само ићи у прилог “новонасталим тајкунским бродарским фирмама” које су и лобирале за доношење такве уредбе.

“Што се спорне уредбе тиче, она је настала лобирањем новонасталих тајкунских бродарских фирми као средство за борбу против конкуренције. Том уредбом, као и Уредбом о минималном броју чланова посаде и Уредбом о звањима у унутрашњој пловидби, уништавамо домаће бродарство а непосредно градимо бродарство у Хрватској и Босни и постајемо сами себи конкуренција”, навело је Удружење.

У саопштењу које је потписао председник Удружења, капетан унутрашње пловидбе Бранислав Вајда додаје се да ниједна подунавска земља нема ограничења која су бродарима у Србији наметнута у последњих 10 година, због чега поједини домаћи власници бродова решавају питање егзистенције отварањем фирми у Хрватској, Босни или Словачкој и “под заставама тих држава и даље безбедно плове остварујући профит кроз здраву конкуренцију”.

“Уредба о максималној старости бродова онемогућава домаће бродаре да увозе, то јест да купују бродове који су старији од 35 година. У свим земљама се за годиште брода узима година последње реконструкције, а код нас се узима година полагања кобилице. На Дунаву и Рајни се могу видети холандски и немачки бродови који су стари преко 80 година а који су конструкцијски и технолошки боље опремљени него било који наш брод”, пише у саопштењу.

Вајда је навео да се цена брода старијег од 40 година креће од 100.000 евра па навише, а брода до 35 година од 400.000 евра па навише.

“Ми разумемо да је службени ‘ауди’ од 35 година стар и да га треба заменити, али брод од 35 година, уз редовну техничку контролу и реконструкције у складу са прописима, може да траје минимум још толико. Сматрамо да наведена уредба, осим што је штетна по домаће бродарство и привреду, не решава системске омашке и да доноси добит само појединим монополистима”, навео је Вајда.

Он је поздравио најаву Министарства саобраћаја да ће бродови предузећа “Иван Милутиновић” бити искључени из даље експлоатације до решавања проблема и рекао да је то “солидан помак”, али да старост два брода која су недавно потонула није узрок несреће.

“До трагедије је дошло због нефункционалности система. Проблем је систематска небрига органа задужених за издавања дозволе за пловидбу, нефункционалност инспекцијског надзора, недовољна обученост кадрова и чињеница да ниједна од основних процедура при обезбеђивању места несреће није испуњена”, навео је Вајда.

Он је још једном захвалио службама жандармерије и полиције које су свој део посла на покушају спасавања чланова посаде одрадиле професионално и пожртвовано.

Брод Београд 10 предузећа “Иван Милутиновић” потонуо је у ноћи између 2. и 3. новембра на Дунаву код Смедерева и тада је погинуо машиниста Никола Косовац (49), док се капетан брода Милан Брзаковић (35) води као нестао.

Десет дана касније, на Дунаву код Доњег Милановца, преврнуо се брод Београд 2, такође у власништву предузећа “Иван Милутиновић”, а оба члана посаде су преживела несрећу.

Бета