Путујући циркус Ивана Пернара и српски бескрајни дан

Северина је била исподпросечна певачица са порно видеом док српски медији од ње нису направили звезду. Нема будале и кловна из Хрватске којег Београд не дочекује црвеним тепихом. Тако је недавно Иван Пернар, посланик хрватског парламента уз пуно помпе доведен до српске скупштине и представљен као политичар нове генерације.

Као кад дете одушеви родитеље првим изговореним речима, тако се Србија дивила једном хрватском посланику који је рекао оно што у Србији прича сваки пијанац испред продавнице. Пернар је “открио” да Америка води агресивне ратове по целом свету и да је Европска Унија бирократски монструм у којој Србе не чека ништа добро. Да, и? То до сада нисмо знали, па му зато треба давати толико простор у медијима?!

Био је то само први чин, циркус се наставио из Бања Луке одакле је Пернар поручио Србима који су га братски дочекали и домаћински угостили да је Сребреница геноцид, да су Срби највећи кривци за рат, а да за етничко чишћење у Олуји нису криви Туђман и Хрвати него српске вође које су позвале српски народ да бежи из Крајине.

Да ли је Пернару неко објаснио да је у Сребреници стрељано нешто више од хиљаду муслиманских фанатика који су пре тога три године тероризирали не само Србе него и своје сународнике у Сребреници? Да су ти исти муслимански фанатици побили 3500 Срба у селима око Сребренице? Да ли зна да су стрељање извршили војници 10. диверзантског одреда састављеног углавном од несрба и да је Хрват Дражен Ердемовић признао да је лично вршио стрељања? Да је 10. диверзантски одред био избушен агентима западних служби!

За Пернара су, као и за остале Хрвате Срби највећи кривци. Да ли Пернар зна да су на првим изборима у Хрватској Срби масовно гласали за Хрвата Рачана и заједништво са Хрватима, а Хрвати масовно за Туђмана и рат са Србима! Да је рат у Хрватској почео нападима хрватских паравојних јединица на српска села и масовним ликвидацијама и протеривањима Срба из градова? Да је рат у Босни почео покољем 100 српских цивила у селу Сијековцу од стране хрватске војске, а онда и убиством српског свата у Сарајеву? Да ли су Срби одбили већ потписани Кутилеиров план и гурнули Босну у рат или Алија на наговор Американаца?

Да ли Пернар зна шта се десило са оним Србима који су остали у Крајини током Олује? Вође Срба у Крајини требале су позвати Србе да остану и чекају нови Јасеновац? Преко 2 хиљаде Срба, углавном старијих и преслабих да беже, убијено је од стране хрватске војске на најсвирепије начине. У селу Вариводе хрватски војници нису се задовољили са клањем двадесетак немоћних старца које су тамо затекли, него су и мртве вадили из гробова и оскврњивали.

Теза о српској кривици и великосрпској агресији на Хрватску и Босну настала је у западним пропагандним кухињама и постала је идеолошка парадигма на којој се одгајају генерације Хрвата и Муслимана. Зато су Пернарове изјаве очекиване за сваког ко познаје хрватско друштво. Друштво које у својим темељима има србофобију и антисрпство. И зато са Хрватима не може бити сарадње ни заједништва. Како да сарађујем са неким ко мене сматра злочинцем? Ко је програмиран да мрзи Србе?

Чему та потреба за братством и јединством? Србима би требало објаснити да Југославије више нема. А нема је зато што су је срушили западни центри моћи преко хрватског народа који је масовно подржао Туђманов план за стварање етнички чисте Хрватске. Нема је зато што је Хрвати никад нису искрено ни хтели. Шта мисле о братству са Србима Хрвати су показали 1914. и 1915. покољем хиљада Срба у мачванском крају, онда опет од 1941. до 1945. Јасеновцем и Јадовном, а онда 1991. до 1995. покољем и етничким чишћењем.

Гледајући то одушевљење Иваном Пернаром дела српске јавности и медија увек жељних сензације осећам се као да сам у филму “Бескрајни дан” у којем главни јунак изнова проживљава исти дан. Све смо ово већ прошли. Била је 1928. година, 10 година након што су Срби ослободили Хрвате од аустро-угарског ропства. Хрвати су тог дана као и обично вређали српске посланике. Такав улични начин говора пренели су из свог сабора који није имао никакву политичку моћ у Аустро-Угарској него је служио за кафанске свађе.

Један хрватски посланик, Иван Пернар, брат прадеда овог Ивана Пернара узвикнуо је: “Колико сте литара крви пролили да вам платимо?”. На увреде је Пуниша Рачић одговорио мецима. Рањен је и Стјепан Радић, исти онај политичар који је 1917. писао песме о победничкој аустро-угарској војсци, а 1918. о победничкој српској. Као што је Радић мењао ставове из године у годину, Пернар их мења из дана у дан.

Прича са Хрватима увек заврши исто. Срби ослободе Хрвате, опросте им злочине, Хрвати их издају, а Срби онда опет опросте и бескрајни дан се понавља. У филму је нови дан свануо тек када се главни јунак променио. Могу ли Срби променити свој однос према Хрватима? Могу ли коначно постати свесни да из овакве Хрватске не може доћи ништа добро за Србе?

НАТО и хрватска војска одржавају вежбу “Приједор 2016” која је припрема напада на Републику Српску! Хрватска председница у свом обраћању Хрватима Војводину не сматра делом Србије! Хоће ли се Срби и даље одушевљавати сваком будалом која долази из Хрватске? Хоће ли и даље сањати неко непостојеће братство са Хрватима? Или ће коначно прозрети намере хрватске политике и прекинути тај бескрајни дан?

Мислав Хорват, ВасељенскаТВ