Брига која мучи целокупну светску привреду због јачања долара, након победе Доналда Трампа на председничким изборима у Америци, стигла је и у Србију. Јачање америчке валуте само током три новембарске недеље учинило је да наш јавни дуг буде повећан за чак 350 милиона долара!
Према последњим подацима Министарства финансија Србије, наш јавни дуг крајем септембра износио је 70,8 одсто бруто домаћег производа. То јесте много, али треба подсетити да је крајем 2015. ситуација била гора јер је јавни дуг износио чак 74,7 одсто БДП.
Ако се погледају ови подаци јасно је да смо смањили дуг, али не раздуживањем, него је на смањење утицао пад долара у априлу ове године. Званичници су се на сва уста хвалили смањењем дуга, али да је на то утицао пад валуте најмоћније светске економије нико није помињао.
Сада је ситуација другачија, јер према речима Ивана Николића, сарадника Економског института и члана Савета гувернера, наш дуг који је у новембру повећан за 350 милиона долара није последица новог задуживања, што је добро, него раста долара.
Ипак, ове године ћемо имати и номинално и релативно смањење јавног дуга у односу на БДП. Дакле, кад се на вагу стави априлско смањење и новембарско повећање долази до поравнања.
Међутим, већ у блиској будућности би требало повести рачуна кад је реч о узимању зајмова у америчкој валути. Тренутно, доларски дуг чини 33 одсто дуга, 40,8 одсто је у еврима, 21,4 одсто је у динарима, док остатак дуга чине остале валуте попут “швајцарца”.
Наиме, на однос вредности динар-евро Народна банка Србије може да утиче, док је однос евро-долар ван наше контроле.
Стога задуживање у доларима представља двоструки валутни ризик, другим речима требало би избегавати задуживање у америчкој валути.
Да посетимо, последњи зајам који је Србија узела био је од Уједињених Арапских Емирата. Како су званичници образложили, тај кредит је био под повољним каматама, али свако ново узимање зајма треба добро премерити. Бранко Павловић, саветник малих акционара, у изјави за “Вести” каже да треба са резервом узети тврдње власти да је реч о повољним кредитима из арапског света.
Испарило 384 милиона евра
Стране компаније су у првих девет месеци ове године из Србије изнеле 384 милиона евра у нето исносу у виду дивиденди. Заправо странци су изнели чак 451 милион евра, али истовремено домаће фирме које имају своје огранке у иностранству у Србију су унеле 67 милиона евра од дивиденди.
Према Павловићевим речима, износ изнетог новца је још и већи, јер фирме јавно не приказују тзв. прикривени профит.
– Будимо опрезни, јер када је реч о “повољном кредиту”, тада јавност најчешће не зна цео уговор тог зајма. Најчешће се ту ради да земља која узима “повољан” кредит део својих девизних резерви држи у банци која је блиска даваоцу кредита. За Србију би сада најбоље било да ако већ мора узима кредите од Кине, која зајми у свим валутима, изузев америчког долара, који ће у наредних шест месеци извесно јачати – каже Павловић.
Н. С. Прерадовић – Вести
