Београд – Железара у Смедереву била је тема тајних преговора у Бриселу, одржаних почетком децембра, на којима су учествовали представници Владе Републике Србије и Европске комисије. Како „Политика” сазнаје из неколико извора, на дневном реду поверљивих разговора на релацији Београд–Брисел биле су две теме: питање државне помоћи смедеревској челичани, као и антидампинг истрага коју је ЕК покренула како би утврдила да ли је било продаје челика испод цене.
Детаљи тог разговора чувају се у строгој тајности, али оно што може да се чује јесте утисак наших преговарача да „је све протекло у нашу корист”. Ипак, други извори кажу да је реч о компликованим процесима и да никако не треба унапред закључивати какав ће бити епилог ова два процеса која се у Бриселу воде када је о српској железари реч. Оно што је познато је да је ЕК, осим редовног извештаја од владине Комисије за контролу државне помоћи, затражила посебан извештај о „железари”.
Такође, Брисел је Београду претходно послао списак конкретних питања на које су наше власти морале да спреме одговоре. Оно што је највише интересовало представнике техничке мисије у Бриселу је да ли ће смедеревска челичана бити продавница јефтиног кинеског челика за Европу. Наш извор каже да су наши преговарачи уверавали представнике ЕК да кинески „Хестил” нема намеру да реекспортује челик из Кине у Европу. Њихова намера је, да пре свега челик производе у Смедереву и да га извозе, између осталог и на европско тржиште. Увоз челика из Кине у Смедерево „Хестилу“ се не исплати, тврдили су представници Владе Србије.
Шта је то што, заправо, ЕК истражује када је о смедеревској челичани реч? Први поступак који се тиче државне помоћи покренут је још 2015. године. Наиме, „Железара Смедерево“ је, до 1. фебруара 2015. године, добијала помоћ из буџета. Даље субвенционисање индустрије челика након истека овог датума више није било могуће, јер то није дозвољавала европска регулатива.
Да је држава након тог датума наставила новчано да помаже смедеревску челичану тиме би прекршила Споразум о стабилизацији и придруживању. Јер, протокол 5 овог документа, који се тиче челичне индустрије, дозвољавао је да се ова област субвенционише пет година од дана потписивања ССП-а (1. фебруара 2009). Међутим, ЕК је након истека тог датума интересовало да ли је помоћ коју је железара добијала пре 1. фебруара 2012. године била у складу са ССП-ом. Тим поводом разговори на релацији Београд–Брисел вођени су неколико пута, али представници ЕК су увек тражили нека додатна разјашњења и постављали нова питања.
Шта је у овим преговорима, заправо, спорно?
Незванично, укупан износ државне помоћи не сме да пређе 50 одсто будуће кинеске инвестиције. Међутим, само исплата зарада радницима у периоду од 2012. године до 1. фебруара 2015. буџет Србије је коштала укупно 300 милиона евра. Према досадашњим најавама, инвестиције „Хестила” биће управо толике. То значи да ако Београд сада не успе да убеди Брисел да је износ државне помоћи двоструко мањи од будућих инвестиција, ЕУ има механизме да казни „Хестил”. Односно, да тражи да у буџет врати сав износ преплаћене државе помоћи.
Чувен је случај бродоградилишта у Пољској која је Европа натерала да због прекомерне државне помоћи плате казну. При том, ЕК као државну помоћ рачуна и такозване „меке” кредите. Конкретно, у случају „железаре” дуго су се водили разговори о томе да ли је кредит који је Фонд за развој крајем 2014. године у износу од око 100 милиона евра, доделио челичани, државна помоћ, или не. Пракса показује да администрација у Бриселу као вид помоћи рачуна и повољнији порески третман, јефтинију струју или гас и неке друге индиректне олакшице.
Ситуација са Бриселом је додатно закомпликована почетком јула када је ЕК покренула истрагу против Србије због дампинг цена челика.
Само неколико дана након што је кинески „Хестил” и званично преузео „Железару Смедерево” на сајту ЕК је објављено да је антидампинг процедура покренута за челик који је у Европску унију (ЕК) стизао из Бразила, Ирана, Русије, Србије и Украјине. Претходно се Европска асоцијација за челик Еурофер, пожалила администрацији у Бриселу да је неколико земаља, које нису чланице ЕУ, челик продавало по ценама нижим од тржишне и да су због тога европски произвођачи претрпели штету.
Било је то крајем маја ове године. Дакле, само месец дана пошто је кинески ”Хестил” (18. априла) са Владом Србије потписао уговор о преузимању имовине смедеревске челичане. Предмет истраге односи се на временски период од 1. јула 2015. до 30. јуна 2016. године. У то време „Железаром Смедерево” управљао је ХПК инжењеринг на челу са Петером Камарашем.
Иначе, удео смедеревске железаре на Европском тржишту челика мањи је од један одсто.
Аница Телесковић, Политика
