Београд – Агенција за борбу против корупције у чијој је надлежности контрола имовине функционера и њихов рад, финансирање политичких странака, али и спровођење изборне кампање која нам предстоји на пролеће, у овом тренутку потпуно је обезглављена. У року од месец дана то независно тело остало је без директора, председника и члана Одбора.
Да је стање редовно, Агенција за борбу против корупције, по препорукама из ЕУ, требало би кадровски и финансијски да се ојача, а њене надлежности морале би да буду проширене. Ситуација је у овом тренутку потпуно другачија.
За кратко време Агенција је остала без највиших функционера. Прво је пре око месец дана члан Одбора Зоран Стојиљковић поднео оставку, јер је именован за председника Уједињених гранских синдиката „Независност“.
Скупштина није успела ни да нађе његову замену, а оставку су поднеле директорка Агенције и председница Одбора Татјана Бабић и Драгана Коларић, које су изабране за судије Уставног суда.
Поред оставке два члана Одбора за мање од месец дана, Одбор већ дуже функционише у непотпуном саставу, јер скоро две године није изабран члан којег заједно предлажу заштитник грађана и повереник за информације од јавног значаја, а већ три ни члан којег предлажу удружења новинара Србије.
Уместо са девет, Одбор сада ради са свега пет чланова, што је и кворум за одржавање седница и одлучивање по жалбама.
Повећање надлежности и измена Закона о Агенцији најављује се већ годинама, у последње време одржавају се и јавне расправе. Па ипак, тај предлог новог закона никако да се нађе пред посланицима. Агенција је у више наврата изражавала неслагање са предложеним одредбама новог закона, који припрема Министарство правде.
Да ствар буде гора, предстоје нам председнички избори, са њима вероватно и београдски, а није искључено да се у исто време одрже и парламентарни. Улога Агенције у целом том процесу је веома важна, јер контролише трошење новца у кампањи и њено спровођење.
Да ли је ово удар на једно од најзначајних независних тела или је све само случајност?
Бивши председник Одбора Агенције Чедомир Чупић каже за „Блиц“ да то што су два челна човека тог тела изабрана за судије Уставног суда може да значи и да су они добро радили свој посао.
„Питање је да ли има довољно чланова Одбора да би се доносиле валидне одлуке. Посао директора увек може да обавља његов заменик. Са друге стране, по оном што сам видео у Нацрту закона о Агенцији, који је представљен на ФПН, не бих рекао да је реч о проширењу надлежености, већ о умањењу. Остало је, на пример, нејасно да ли ће Агенција контролисати финансирање политичких партија“, наводи Чупић.
Већ годину и по дана парламент није изабрао новог члана Одбора, који би дошао на место Бранка Лубарде. Наиме, Скупштина никако да стави на дневни ред именовање Виде Петровић Шкеро, бивше председнице Врховног суда, коју су, како предвиђа Закон, предложили повереник и заштитник грађана.
„Тај предлог уопште није разматран. Могу да разумем да им неко није по вољи, али би свеједно о томе морали да расправљају посланици, па да усвоје или не усвоје наш предлог. То није само омаловажавање нашег кандидата и нас као предлагача, већ и саме Агенције, која годину и по дана ради без једног члана Одбора“, наводи за „Блиц“ Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја.
У Агенцији сведок одбране Милошевића у Хагу?
Административни одбор Скупштине предложио је два кандидата за члана Одбора Агенције, који би дошао на месту Зорана Стојиљковића. СНС је за ту функцију кандидовао судију у пензији Даницу Маринковић, која је била сведок одбране Слободана Милошевића у Хагу, а чему се оштро успротивило 15 невладиних организација. Предлог да она буде изабрана изазвао је праву буру због њеног ангажмана на Косову и Метохији.
Напредњаци су навели да она има изванредну биографију и да је „реч о жену која је осведочени патриота“. Ипак, чак 15 невладиних организација противи се њеном именовању, уз објашњење да је „за време обављања судијске функције поступала политички пристрасно и непрофесионално, те да је због тога недостојан кандидат за рад у независном државном органу“.
Са друге стране, посланици СРС-а, предложили су економисту Миодрага Скулића, који је навео да је „аутор више књига“.
Наташа Латковић, Блиц
