БЕОГРАД – На евиденцији Националне службе за запошљавање има око 750.000 незапослених и тај број се у протеклих четири-пет година повећао за око 290.000, речено је данас на представљању резултата истраживања о потребама послодаваца и прогнозама кретања на тржисту рада у Србији.
Резултати су показали и да послодавци приликом запошљавања углавном траже високообразовани кадар, који поседује знања и вештине из техничких, као и друштвених наука.
То истраживање спровели су Национална служба за запошљавање и Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), а њиме је било обухваћено 4.029 компанија где су се прикупљале информације о потребама послодаваца за запосленима или потенцијалним запосленима, посебно о њиховом образовању, обучености, искуству и пословним вештинама.
Анализа је показала да ће трговина, пољопривреда и саобраћај бити највећи генератори нове запослености и да се највећи пораст броја запослених очекује у региону јужне и источне Србије , потом Шумадије и западне Србије, што је, како се наводи у анализи, позитиван тренд јер је у тим регионима прошле године забележена највиша стопа незапослености.
Државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Зоран Мартиновић рекао је да је протеклих година забележено константно повећање броја незапослених.
Он је подсетио да према подацима НСЗ приближно 754.000 људи нема посао, односно да се у последњих четири до пет година тај број повећао за око 290.000.
Мартиновић је навео да највеће потешкоће за налажење посла имају особе са средњом стручном спремом и да око 50 одсто незапослених спада у ту категорију.
Такође је додао да је уочљива и регионална диспропорција, односно да је тежа ситуација за налажење посла на југу Србије, него у осталим деловима Србије.
“Зато је важно повећање привредне активности и да се усмере активне мере на оне који спадају у тешко запошљиве. Верујем да ћемо у наредном периоду наше програме и планове моћи да прилагодимо аспектима понуде и тражње”, рекао је он и додао да ће средства која ће бити на располагању за активне мере за запошљавање идуће године износити 3, 4 милијарде динара.
Директорка Мисије УСАИД-а у Србији Сузан Фриц казала је да су резултати анкете очекивани и да је уочљиво да послодавци имају сличне проблеме, односно брине их то што млади нису стекли модерне вештине током школовања.
Она је рекла да је истраживање показало да послодавци, односно компаније углавном желе да улажу и запошљавају оне који поседују знања и вештине из техничких и друштвених наука, односно из области информационо-комуникационих технологија и да ће унапређење ових вештина код младих бити од велике користи. Директор Националне службе за запошљавање Дејан Јовановић истакао је да забрињава то што је више од 200.000 младих до 29. година регистровано као незапослено.
Он је указао да су међу најугроженијима они који немају више образовање, односно вишу школу или факултет, док високообразовани имају веће шансе за запослење.
Јовановић је навео податак да готово једна трећина од укупног броја незапослених нема основну, средњу школу или занат, као и да је анализа показала да се већи раст запослености очекује у сектору јавних предузећа него у приватним компанијама.
Професор Економског факултета Михаил Арандаренко рекао је да је сврха истраживања да се установи за којим квалификацијама, односно кадровима постоји већа потреба за запошљавање, додајући да највећа очекивања имају мала и средња предузећа.
“Најтраженије су такозване ‘меке’ вештине и преносива знања, као и практичне вештине какве су, на пример тимски рад, комуникативност, прецизност, знање језика, рада на рачунару…”.
Приликом представљања истраживања речено је да је од осам међуопштинских партнерстава веха незапосленост у односу на друге забележена у Ужицу, а Гордана Савић из локалног Савета за запошљавање у том граду навела је да најтеже до посла долазе млади, особе са инвалидитетом као и жене од 45 до 55 година које су услед транзиције остале без посла.
Она је додала да је највећи проблем недостатак инвестиција због инфраструктуре и то што је тај регион удаљен од великих центара.
Танјуг
