Војни синдикат Србије обавештава јавност да нам се актуелни Министар одбране, господин Зоран Ђорђевић, од среде 17.01.2017. године налази у стању шока, по сопственој изјави.
Стање шока наступило је као последица дугогодишњег напорног рада на унапређењу војног здравства. Ради подсећања актуелни министар је као државни секретар водио војно здравство четири године, и покушаја да после напорног рада сагледа резултате свог рада.
Када је видео шокирао се!
Немогући услови рада за пацијенте и лекаре – ШОК. Мањак кадра – ШОК. Празна апотека која не ради и нема шта да ради – ШОК. Шалтери не раде – ШОК. Време и сатови у појединим деловима еминентне светски признате здравствене установе су стали – ШОК. После изненадне и ненајављене посете својој кући, због лошег здравственог стања, морао је да прекине посету, и вероватно посети неку здравстевену установу коју није уређивао.
Шокно стање је специфично и веома опасно стање за један организам.
Како је господин Ђорђевић глава Министарства одбране, а сви ми органи, у стању шока, смањује се проток крви у мање битним органима како би се одржала циркулација у глави.
Чиста медицина.
Тако поједини мање битни органи, цвиле, престају са радом, смањују своје функције на минимум само да би глава преживела. Појединачни случајеви примене савремене терапије, која је стара 20 до 30 година, и добијена на поклон који је скупо плаћен, дају добре краткорочне резултате за родбину, ситни поени, али организам пропада и даље наставља да гаси поједине функције. Родбина се нада оздрављењу, али на жалост бојимо се лоших вести на крају.
Но не би све било тако црно, да је господин Ђорђевић, слушао савете изабраног и званичног лекара. Он га је годинама упозоравао на грешке, погрешне одлуке, лоше навике, недостатак лекова… Но он се правдао да је највећи кривац лош живот од раније када је имао жутицу, и да поред жутице, он чини велики број мера и корака који се раде а изабрани лекар не зна, што се огледа у тренутном стању.
Пацијент Ђорђевић, анализе није радио 4 до 5 година и када их је урадио на своју руку -шокирао се!
У једној поштеној и искреној анализи, збуњени смо да ли је пацијент Ђорђевић шокиран стањем или тиме што је и поред његовог преданог рада војно здравство преживело?
Но то сада није ни битно ШОК је ШОК!
Богу хвала, уважени Министар није отишао у изненадну посету ВБ Ниш или Нови Сад. Верујемо да не би преживео.
Посета Гарнизоним амбулатама била би равна покушају атентата на Министра.
Да ли би Министар преживео сопствену реформу војног здравства да изабрани лекари нису изашли на улицу, на срећу је сватио поруку.
Замислите да после епохалне реформе дође и види свуда згаришта.После 170 година рада, једном реформом, притиском на црвено дугме, рушевине. Нуклеарни рат био би „мала маца“, да ли би и онда након притиска дугмета доживео шок?
Но вратимо се шоку.
Када је организам у шоку, органи поједини уопште не раде, неки раде на минимуму, скупи (бесплатни лекови) не помажу, али како ради глава ?
Мозак преусмерава циркулацију из менталних у моторичке делове, тако да организам може да се мрда, али отежано расуђује, па чак и конфузно.
Док је организам, мислио да је здрав, правио је и креирао буџет, средства и остало…
У стању виталног преживљавања угрожен рацио не функционише и прича о великим финансијским средствима, адаптацијама, најновијој опреми, јединственој у земљи, куповини најскупљег, а не најјефтинијег. Нисмо довољно богати да купујемо јефтино!
У оваквом критичном стању шока једини спас је могућ утицај другог лица, обично ауторитета, који сугестијама може да вас доведе у стање измењене свести.
То је за вас добро, нисте витално угрожени, али за нас органе нема значаја јер и даље исто трпимо.
Шок је у медицини најтеже стање.
Постоји граница у шоку до које вреди улагати и жртвовати се, када сва борба има смисла. Када нема пацијент се одржава у животу са минимумом средстава док сам не оконча свој живот.
Послушајте савете вашег изабраног и званичног лекара, и почните да се лечите, у противном нема гаранција за ваше преживљавање.
Изабрани и званични лекар
Ваш Војни синдикат Србије
