Предсједник Покрета Двери и кандидат за предсједника Србије на предстојећим изборима, Бошко Обрадовић, изјавио је у интервјуу за ИН4С да је национална визија коју он заступа у име покрета ком припада – најтјешња сарадња Србије, Републике Српске и Црне Горе.
Сви догађаји везани за изборни дан у Црној Гори, према ријечима Обрадовића, указују на вјешту манипулацију и договор Ђукановића и Вучића, како би се, под изговором насилног свргавања режима, Мило Ђукановић спасао изборног пораза.
О последњим дешавањима у Републици Српској, лидер Двери оцјењује да Српска треба да буде самостална, независна од вјештачке и наметнуте БиХ, а у ближој или даљој перспективи, зависно од промјене геополитичких околности, треба да буде дио Србије.
Обрадовић се осврнуо на блиске везе између Мила Ђукановића и Александра Вучића, наводећи бројне малверзације поменутих, којима је, како каже, циљ био „да Суботић и Ђукановић завладају и у Србији медијским и политичким простором зарад својих пословних интереса и илегалних активности“.
Свјесни сте чињенице да су Срби у Црној Гори угрожени и дискриминисани, да су практично грађани другог реда, да се у континуитету напада Црква, језик, ћирилица… Ви, међутим тврдите, да данас званични Београд то декларативно осуђује, али суштински подржава. На шта конкретно мислите и како аргументујете ту тврдњу?
Прецизније, званични Београд то не осуђује чак ни декларативно, повремено се могу чути изјаве од појединих министара „да ће тражити да се поштују права Срба у Црној Гори“, обично као изнуђени одговор на конкретно новинарско питање о угрожености српског народа. Оштрије реакције могле су се чути само поводом спољне политике Црне Горе према Србији када је у питању Косово и Метохија, од министра спољних послова, али и то је углавном у функцији стицања политичких поена. Међутим, никада нисмо чули да је премијер Александар Вучић осудио политику Ђукановићевог режима која је довела до потпуног обесправљивања Срба у Црној Гори или да је Влада Србије изашла са таквом оценом и са озбиљном стратегијом за заштиту права српског народа и у Црној Гори и у региону и за заштиту државних интереса Србије у Црној Гори и региону. Срби у Црној Гори немају минимум политичких права, нити права у области културе, просвете, информисања, вероисповести. Српски идентитет се затире на све могуће начине. На све то Вучић и Влада ћуте, нема никаквог званичног реаговања тим поводом. Од премијера смо до сада чули само да ће „Србија, у складу са својим скромним могућностима, да помогне српске установе културе у Црној Гори“, и то након састанка са представницима парламентарних странка и културних установа Срба из Црне Горе, јер тада је морао нешто да каже.
Ђукановић и Вучић су блиски годинама, међусобно се подупиру и помажу у одржавању на власти, они спроводе исту политику, они имају исте газде – Брисел, НАТО, ММФ, поједине тајкуне и криминалце. Настављајући досовску политику чији је циљ заштита интереса овог одабраног друштва које сам навео, Вучићев корумпирани режим је довео Србију до економског и социјалног краха, ојадио грађане, помогао заокруживању државности лажне државе Косово. Њега не занимају ни интереси наше државе нити грађана, а шта мислите колико га се уопште тиче положај српског народа у Црној Гори? И Ђукановић је свој политички опстанак обезбедио служећи верно овим центрима моћи, као што то сада ради и Вучић. И Ђукановић је на исти начин уништио Црну Гору и грађане, посебно српски народ којег је прогласио за свог непријатеља.
Недавно сте заталасали јавност тврдњом да је наводни државни удар режиран у сарадњи Ђукановића и Вучића – гђе је Вучићев интерес у опстанку Ђукановића на власти и како је и када то парнтерство настало?
Ђукановић и Вучић су већ читаву деценију у врло блиским бизнис – политичким везама иза којих стоји криминал. Они су у врху мреже организованог криминала, међусобно се подржавају у опстанку на власти и ширењу бизниса. Сви догађаји везани за изборни дан у Црној Гори указују на вешту манипулацију и договор Ђукановића и Вучића, како би се, под изговором насилног свргавања режима, Мило спасио изборног пораза. Због те представе о покушају државног удара у режији Бебе Поповића и даље се води поступак против 18 грађана Србије, а режим Александра Вучића наставља да хапси српске држављане у овом монтираном процесу.
Недавно је ухапшен Предраг Богићевић по Интерполовој потерници и тужбеном захтеву Црне Горе а да није достављен ниједан доказ. Он се налази у обичном а не екстрадиционом притвору, од 13. јануара ове године је у изолацији и може да виђа само чланове своје породице преко стакла. То је и срамно и скандалозно и показатељ Вучићеве и Ђукановићеве самовоље, бахатости, узурпације институција, суспендовања правне државе, у којој су и грађани Црне Горе и грађани Србије жртве.
Пре нешто више од месец дана у српском парламенту поставио сам питања надлежним институцијама – да ли је Александар Вучић уз помоћ свог блиског пријатеља Мила Ђукановића, уплатио заједничком Пи-Ар шефу, Владимиру Беби Поповићу 5 милиона евра у једној аустријској банци на рачун? Да ли је Небојша Стефановић, министар полиције, организовао превоз хеликоптером, извесног Синђелића, у дану избора у Црној Гори, да би тај Синђелић данас био заштићени сведок тужилаштва Црне Горе, у овој монтираној афери, која је заправо одлучила изборе у Црној Гори? Нисам добио никакве одговоре.
Питали сте ме када је то партнерство између Ђукановића и Вучића настало и где је ту Вучићев интерес. Није тајна када су те везе почеле да се учвршћују. Медији су се и у Србији и у Црној Гори тиме детаљно бавили. Подсетићу вас да је то јавности открио Ђукановићев кум Ратко Кнежевић 2009. године и то управо за црногорски лист „Вијести“. Он је у том разговору износио информације да је Мило Ђукановић у спрези са Станком Суботићем организовао шверц цигарета као један од највећих бизниса на Балкану и тада је обелоданио да су се у хотелу „Риц“ у Паризу, Вучић и Николић више пута срели са Суботићем и Ђукановићем. Навео је да је до првог сусрета дошло у октобру 2007. године када су ова двојица још увек била на челним функцијама у Српској радикалној странци.
Циљ је био да Суботић и Ђукановић завладају и у Србији медијским и политичким простором зарад својих пословних интереса и илегалних активности. У том контексту су прављени планови, подржане Вучићеве и Николићеве аспирације да се одвоје од радикала, промене политику, добију комплетну логистичку подршку западних ценатара моћи. Када су напредњаци дошли на власт онда се наставила међусобна подршка и учврстио тај бизнис – криминално – политички модел којим су себи обезбеђивали богаћење и опстанак на власти.
Неизоставна карика овог друштва је и Дарко Шарић. О везама Суботића и Шарића говори и оптужница српског Тужилаштва за организовани криминал. Шарићев сарадник, Небојша Јестровић који је, према наводима Тужилаштва, био власник и директор неких фирми које су служиле за прање новца, 2009. године је постављен за директора фирме „Футура плус“ која је била у власништву Станка Суботића. Шарић и Суботић су били у сталној комуникацији.
„Футура плус“ је дистрибутивна мрежа и имала је велике дугове према издавачима новина. Подсетићу вас на Вучићеве дневне новине „Правда“ које су излазиле од 2007. Године, а угасио их је када је дошао на власт 2012. Постоје тврдње да је Шарић, када је практично преузео контролу над пословањем „Футуре плус“ преко Јестровића, одмах исплатио дуговања ове фирме према дневном листу „Правда“. А црногорски медији су обелоданили и да је фирма Вучићевог пријатеља и сарадника, актуелног градоначелника Београда Синише Малог имала пословне везе са „Футуром плус“ и пружала им консултантске услуге.
Ево још неких чињеница – за време Вучићеве власти Шарић се предао органима Србије, Апелациони суд је прошле године укинуо пресуду Дарку Шарићу за шверц кокаина, за Станком Суботићем прво је повучена потерница и омогућено му је да се брани са слободе, а онда је због недостатка доказа правоснажно ослобођен оптужби за шверц цигарета. То је мрежа организованог криминала, а Вучићев и Ђукановићев режим су дубоко у њему.
Нема никакве сумње у погледу тих веза које су почеле да се учвршћују и развијају 2007. годне. Николић и Вучић нису демантовали Кнежевићеве наводе, они су тада покушали да све прикрију објашњавајући како су с пословним партнерима из Швајцарске, Русије и Француске разговарали о изградњи гасне електране у Новом Саду па су се тобоже, случајно, током преговора у париском „Рицу“ срели са Ђукановићем. Лаж је убрзо откривена јер је Протокол о изградњи гасне електране потписан још половином 2006. године, а до сусрета у „Рицу“ је дошло 2007. Маја Гојковић, која је те 2009. Године, када је ова афера у медијима кулминирала, била председница Народне партије, рекла је да као тадашња градоначелница Новог Сада, 2007. године, није ништа знала о тим наводним сусретима Вучића и Николића са инвеститорима, нити да су њих двојица имала мандат да у име Новог Сада воде било какве преговоре, као и да је њој београдски новинар Миломир Марић рекао да је видео ову двојицу у друштву Ђукановића и Суботића у Паризу.
Ко заиста управља нашим државама и нашим животима, чије интересе заступају и штите Вучићев и Ђукановићев режим, ко су криминалци и тајкуни који спонзорисањем странака утичу на политичке одлуке – то су важна питања која треба све да нас забрину. Веома су опасне владе које су само параван за спровођење нечијих финансијских интереса. Када погледате поражавајуће чињенице и схватите да они све нас држе у једној каљузи организованог криминала, да уништавају и будућност наше деце и наших држава, не можете да останете по страни. Ја сам се зато и кандидовао за председника. Хоћу да се борим да Србија буде добро место за живот, за стварање друштва у којем су интереси грађана, пристојних и поштених људи и њихових породица на првом месту. Борим се за породичну, праведну, солидарну и јаку Србију. Дошло је време да се порази та политика и корумпирани, мафијашки систем у којем су новац и профит на првом месту, у којем се штите интереси криминалаца, тајкуна, крупних капиталиста, Међународног монетарног фонда (ММФ), страних банака, Брисела, НАТО-а. Човек и његово благостање морају да буду на првом месту – то је суштина политике Двери. И Двери и ја снажно подржавамо грађане Црне Горе, српски народ у настојању да порази мафијашки Ђукановићев режим.
Може ли се у отпору суманутој идеји расрбљавања очекивати подршка од Србије, али и из Бања Луке и на кога се Црна Гора може ослонити у покушају да сачува своју српску вертикалу?
Подршку из Србије можете очекивати када срушимо Вучићев режим, а његов пад почиње на предстојећим изборима. Из свега што сам претходно објаснио јасно је да Вучића не занима ни српски народ нити његова права. Република Српска је у тешкој ситуацији, западни центри моћи преко Сарајева, муслимана и Хрвата покушавају да је униште, да спроведу асимилацију српског народа. За нас је Република Српска највећа победа српског народа у последњих 100 година. Преко 30.000 живота је уграђено у темеље РС, оних хероја који су спречили да се по трећи пут на простору Босне и Херцеговине догоди геноцид над српским народом. РС је и брана против било каквог новог геноцида над српским народом. Српска треба да буде самостална, независна од вештачке и наметнуте БиХ, а у ближој или даљој перспективи, зависно од промене геополитичких околности, треба да буде део Србије.
Србија, Република Српска и Црна Гора у најтешњој сарадњи – то је национална визија Двери. Мислим да већина грађана све три државе схвата да расцепкано српство слаби јединство и снагу нашег народа. Србија и Српска треба да прошире своје специјалне везе ка једној врсти уједињења у конфедералну државу. И у Црној Гори треба да се постави тема новог референдума о присаједињењу и Црне Горе таквој заједници држава. То је природна и легитимна жеља српског народа на Балкану да оствари своју заједницу држава.
Веома сам забринут где су Србију и Црну Гору довели ови мафијашки режими. То морамо да зауставимо. Вучић и Ђукановић имају моћне савезнике, али нису непобедиви. На предстојећим изборима је шанса да се то уради у Србији, ви у Црној Гори сте озбиљно уздрмали Ђукановићев режим, његов пад је почео. Желим да истакнем да ми морамо да се вратимо изворним вредностима. Без светосавске филозифије духовне и моралне обнове, неће доћи до политичке и економске обнове наших земаља.
Очекујете ли да долазак Трампа може промјенити ситуацију када је Балкан у питању, па конкретно и бити вјетар у леђа онима који не желе да Црна Гора, а ни остале српске земље заврше као дио НАТО?
Од огромног значаја за нас је и релаксација односа на линији Москва – Вашингтон. Како ће они поделити своје зоне интереса, остаје да се види, а надам се да то иде у правцу да Србија, Република Српска и Црна Гора остану изван НАТО-а. Верујем да то ново стратешко партнерство Америке и Русије подразумева да српски народ коначно буде враћен на своје природно место на Балкану. Посматрајући нове геополитичке околности у оквиру стратешког договора САД и Руске Федерације, таква идеја постаје све реалнија. То неће бити тако брзо, али се стварају темељи.
Двери су у српском парламенту заузеле антиНАТО позицију. Ко вам је још партнер у тој конкретној борби и ко вам може бити партнер на предстојећим изборима у Србији?
Што се тиче председничких избора, Двери имају свог кандидата још од септембра када је Главни одбор донео одлуку да ја будем кандидат за председника Србије. Уколико буду расписани и парламентарни избори, ми смо потпуно спремни да самостално изађемо на њих, а да ли ће бити неке сарадње са другим странкама о томе ће одлучивати надлежни страначки органи.
Тачна је ваша констатација, Двери се снажно противе уласку Србије у НАТО и то смо показали у парламенту. Вучићев режим уводи полако Србију у НАТО. Са НАТО су потписали ИПАП споразум. Тиме је успостављен највиши облик сарадње са овом злочиначком организацијом, следећи корак је само улазак у НАТО. Недавно се десио велики скандал, Вучић је сам признао да усмено постиже некакве договоре са представницима НАТО у име Србије о којима нико ништа не зна. Ми смо више пута захтевали да се одржи седница парламента управо на тему тог пузећег увођења Србије у НАТО и кршења Резолуције о неутралности, али никада нису хтели да је закажу и обавесте грађане шта раде иза кулиса у њихово име. Оштро се противимо уласку у алијансу која је убијала наше грађане и која нам отима Косово и Метохију. Залажемо се за интензивнију сарадњу са Организацијом за колективну безбедност и сарадњу коју предводи Русија – ОДКБ, у којој тренутно имамо само статус посматрача. Народни посланик Двери, Зоран Радојичић је један од чланова Сталне делегације Народне скупштине Републике Србије у Парламентаној скупштини ОДКБ-а.
Колико је Вучић у рукама НАТО и колико не сме да уради ништа без њиховог одобрења показује и пример „Руско-српског хуманитарног центра“.То је обичан хуманитарни центар, нема никакве везе с војском, али Вучићу НАТО и Брисел не дозвољавају да особљу овог центра додели дипломатски имунитет, а то је уобичајена пракса. И Вучић испуњава те налоге. Иначе, представници злочиначке НАТО алијансе у Србији имају дипломатски имунитет. А ово је обичан хуманитарни центар који је помагао нашим грађанима у свим ванредним ситуацијама, храбро су спашавали наше грађане током поплава, и очистили су од мина више од четири милиона квадратних метара и уклонили више од 1.500 експлозивних направа. Вучић чак ни то не сме, да особљу додели дипломатски имунитет, колико то далеко иде.
Шта би председник Двери поруцио читаоцима ИН4С како оним у Србији тако у региону и расејању?
Борба српског народа да сачува свој идентитет, корене, културу, историју, духовност, то је борба која траје вековима и трајаће. Српски народ је кроз векове прогањан, обесправљиван, затиран, али опстао је. И данас то јасно видимо и доживљавамо – гажење свега што је српско, понижавање, вређање, покушај промене нашег идентитета. Наш задатак је да се сачувамо, да опстанемо, да чувамо и негујемо оно што је наше, јер не могу то у нашој души да униште шта год радили.
Србима у дијаспори који чезну за својом отаџбином и желе да се врате, али мисле да овде нема будућности, поручио бих да се врате кући, да нам помогну да Србију заједно учинимо добрим местом за живот. Ја сам се и кандидовао јер верујем да је Србија наша обећана земља. Србија припада свима и сваки грађанин има право на пристојан живот.
Двери и ја хоћемо да променимо ту катастрофалну политику да је Србија прћија владајућих странка и њихових тајкуна. Желимо овде да останемо и да се боримо за стварање друштва у којем су интереси грађана, пристојних и поштених људи и њихових породица на првом месту. Руководим се оном животном девизом војводе Живојина Мишића: Ко сме – тај и може! Од суштинског интереса за опстанак Србије је да Вучићев режим падне и да се њихова погубна политика промени. Двери и ја као председнички кандидат једини нудимо ту промену. На предстојећим изборима пред грађанима је јасан избор – промена или даље урушавање сваког сегмента наших живота и наше државе.
ИН4С
