У Румунији, када влада усвоји одлуку да ублажи борбу против корупције, хитним издавањем декрета којим се смањују казне за корупцију (што би многе политичаре могло да поштеди кривичног гоњења), на улице у року од 24 сата изађе 250.000 људи и тражи оставку. Маса се бије с полицијом, спремна је да преврне небо и земљу како би спречила да се политичари и даље некажњено баве пљачкањем обичног човека. И то све на температури од -8 у Букурешту.
У Србији, када влада обустави процес против два тајкуна због „застарелости“ и једног ултра-корумпираног политичара „због непостојања основа“, никоме не пада на памет да изађе испред Скупштине Србије и каже гласно „Бандо лоповска“. У Србији, када комунална полиција индиректно убије продавца лубеница и казни бабу која продаје хеклане ствари на улици никоме не пада на памет да изађе на Трг Републике и каже гласно „Убице“. У Србији, када четири ваздухопловца, два медицинска радника и једна макањица изгубе живот због жеље министра који се сликао по Шилеровој да се медијски промовише, нико не изађе на улицу да тражи оставке, или правду за жртве.
Војвода Мишић се окреће у гробу. Војводи Степи се од срамоте круни споменик. Војводи Бојовићу није јасно какви смо постали.
Србине безмуди, серем ти се међ’ шљиве. Боли тебе… Ти живиш бољи живот већ пуних 13 месеци.
ПИШЕ: Александар Бећић, Колумниста
Карактерни људи се тако боре против корупције.
И то важи за Румуне али за Србе не важи јер Срби немају карактер.
Некадца су га имали али 2000 су га неславно изгубили. И сада га траже али никако да га нађу.
Srbi ne bi rizikovali da im ne ukinu Parove. Lako je Rumunima, oni nemaju Parove.