Масовни протести одржани су и у четвртак у Букурешту и двадесетак градова у Румунији где се, други дан заредом, окупило на хиљаде грађана који траже оставку Владе због доношења уредбе којом се декриминализују неки случајеви корупције.
Ројтерс наводи да је око 250.000 људи изашло на улице румунских градова, што је отприлике исти број демонстраната као и у среду.
Према проценама полиције, око 80.000 особа окупило се испред седишта Владе, на главном тргу у Букурешту.
Румунски премијер Сорин Гриндеану јуче је рекао да Влада неће повући спорну уредбу, док је председник Клаус Јоханис најавио да ће уредбу изнети пред Уставни суд.
Тај суд је последња институција која би могла да заустави закон владајућих социјалдемократа, чији лидер Ливију Драгна је међу осуђенима за корупцију.
Министар правде Флорин Јордаке, који је донео спорну уредбу о корупцији, привремено је предао дужност свом заменику до 7. фебруара, пренео је Ројтерс позивајући се на румунску новинску агенцију.
САД, Немачка, Канада, Финска, Холандија и Француска су у саопштењу навеле да је Влада Румуније подрила „напредак у области владавине права и борбе против корупције у последњих 10 година“.
Потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс позвао је Владу Румуније да „хитно преиспита“ уредбу, упозоривши да би њено евентуално усвајање могло да утиче на средства ЕУ која Румунија добија, преноси АП.
Уредба Владе, донета пре два дана, која подразумева и нацрт закона о помиловању осуђених особа, критикована је као највеће одступање од антикорупцијских реформи од 2007. године, када је Румунија постала чланица ЕУ.
Уредба омогућава декриминализацију прекршаја у вези са злоупотребом власти, када износи не прелазе 200.000 леја (48.000 долара).
Восток.рс
