Саудијци у Србији? Не рачунајте на мене

Према писању штампе, веома су велике шансе да Саудијска Арабија финансира један заједнички инфраструктурни пројекат Србије и Босне и Херцеговине. Не знам какав би то био пројекат за који би Саудијци имали интерес у Србији. Можда једна огромна џамија на Великом ратном острву, или придруживање Емираћанима у пројекту „Београд на води”. Наш министар трговине, туризма и телекомуникација господин Расим Љајић изјавио је да је „циљ Србије да повећа број инвеститора из Саудијске Арабије”. „Такође желимо и више туриста из Саудијске Арабије и у Ријаду ћемо врло брзо организовати велики састанак са највећим туристичким агенцијама и туроператорима” – додао је.

Желим, поред осталог, овим текстом да обавестим министра Љајића да ја уопште не желим да видим ни инвеститоре, ни друге представнике Краљевине Саудијске Арабије у Србији. Не знам за друге грађане Србије у чије име иступа господин Љајић, али за себе сам сигуран. Значи, министар не треба уопште да рачуна на мене. Штавише, противићу се, колико могу, доласку Саудијаца у Србију.

Као што је познато, Краљевина Саудијска Арабија нема изборе ни политичке партије. Краљ обједињује извршну, законодавну и судску власт и истовремено је председник владе. Чланови краљевске породице се повремено консултују са свештенством, племенским вођама и представницима великих корпорација, о чему не извештава саудијска штампа. Краљевина Саудијска Арабија је једна од малобројних земаља у свету која није прихватила универзалну декларацију о људским правима. Како наводи господин Lynn Maalouf, заменик директора за истраживања из бејрутске канцеларије организације Аmnesty International, активисти за људска права у Саудијској Арабији нестају, приводе се на саслушања, бивају повргнути мучењима или натерани да оду у егзил. Недавно је A­bd­ul­a­ziz al-Sh­ubaily осуђен на осам година затвора због рада у организацији за људска права, „комуникације са странцима” и „обезбеђивања информација” организацији Аmnesty International. Адвокат за људска права Essam Koshak добио је позив за саслушање 8. јануара 2017. године у пет поподне у Меки. Од тада је затворен, без права на адвоката. Истражују се чак и његови ставови и мишљења изнети на друштвеној мрежи Twitter. Истог датума је позван на саслушање и затворен Ahmed al-Mushaikhass, још један од саудијских активиста за људска права. Његов брат Yussuf al-Mushaikhass већ је осуђен на смрт због учешћа у протестима против власти 2016. године. Може да буде погубљен у било ком тренутку. Према подацима организације Amnesty International у Саудијској Арабији је од новембра 2013. године извршено 350 погубљења. Од децембра прошле године у затвору је и Issa al-Nukheifi који је већ одлежао неколико година у затвору због своје борбе за људска права. Прилика је и да споменемо храбре и моралне људе који се зову Waleed Abu al-Khair, Abdulkareem al-Khoder, Abdulrahman al-Hamid, Issa al-Hamid и Abdulaziz al-Shubaily који с нама деле опште прихваћене цивилизацијске вредности, а који су тренутно заточеници монархије мрака.

Жене у Саудијској Арабији не смеју да возе аутомобил, да се облаче како желе и да се шминкају, да самостално отворе рачун у банци, да имају комуникацију с мушкарцем с којим нису у родбинским везама, да иду на пливање, да учествују у спортским активностима, или да пробају гардеробу приликом куповине на начин како је то уобичајено у другим земљама света. Саудијска Арабија је најортодокснија држава сегрегације по полу. Убиство, увреду Бога и хомосексуалност Саудијци кажњавају смртном казном, док је за прељубу предвиђена смртна казна каменовањем. За крађу је предвиђено одсецање руке. Саудијска Арабија је тренутно војно ангажована у Јемену. Процењује се да је под саудијским бомбама, уз преко 6.000 рањених, до сада погинуло 3.500 цивила. Саудијци су без милости бомбардовали цивилне објекте укључујући болнице, школе и системе за напајање електричном енергијом. Будућност ће да осветли ратне злочине почињене у овим нападима.

После посете министра Љајића Ријаду и његових састанака и договора са господарима пустињског краљевства неминовно се намеће велики број питања. Да ли министар Љајић и његов налогодавац желе да пред грађанима Србије прикрију истину о томе ко је нови економски партнер Србије? Да ли је прихватање сарадње са средњовековном апсолутистичком монархијом у којој се бескрупулозно газе цивилизацијска достигнућа и достигнути ниво људских права модерног света оправдано за Србију, а све у циљу подизања чувене српске стопе економског раста? Да ли Влада Србије шаље недвосмислену поруку младима да је миноран економски раст важнији од права жена, мањина и политичких слобода? У Босни и Херцеговини је у Тарчину већ подигнуто арапско насеље затвореног типа Осеник. Да ли можда и Србија треба да следи овај пример? Да ли у склопу развоја ,,дуалног образовања” у Србији треба да размислимо и о отварању смерова за ритуално клање стоке? Да ли је све оправдано и све дозвољено да би стопа економског раста Србије порасла са 2,8 на 2,9 о чему ће на некој од будућих конференција за новинаре да нас обавести господин Вучић, председник Владе Србије? Шта о иницијативи министра Љајића мисли његов колега из Владе министар Вулин, у чијем Министарству постоји Канцеларија за људска и мањинска права? Да ли постајемо људи којима је важнија економска ефикасност од људскости? Јавно прокламовано опредељење Владе Србије за Европску унију не сме да подразумева јачање било каквих веза са Саудијском Арабијом која брутално гуши сваки покушај демократизације и успостављања моралних начела савременог света.

Аутор: Душан Теодоровић, Политика.рс

Академик