Списак оних који предуго чекају запослење стално расте, а перспектива је још гора. Послу се дуже од две године нада 445.737, а 2008. их је било упола мање
Ходници на бироу све су крцатији, а време чекања на први посао све је дуже. Тако у последњем извештају Владе РС о стању социјалне укључености становништва пише да је 2008. стопа дугорочне незапослености била ”само” 9,5 одсто, док је данас она достигла рекордних 20,4! То значи да је пре четири године скоро сваки десети радно способни становник Србије на посао чекао најмање годину дана, а данас се у оваквој позицији налази сваки пети.
Према подацима из овог, другог по реду Владиног извештаја о социјалној укључености, негативни трендови на тржишту рада никако се не стишавају. Напротив, у 2008. години послу се дуже од 12 месеци надало 310.374, док то данас чини њих чак 590.475! Ништа боље није ни онима који након две године проведене на бироу нису пронашли посао. Таквих је 2008. било 235.231, а у 2012. чак 445.737!
– Највећи проблем са запошљавањем у Србији је лоша квалификациона структура оних који траже посао – оценио је стање на тржишту рада Дејан Јовановић, директор Националне службе за запошљавање. – То значи да чак 250.000 незапослених нема никаквих стручних квалификација. Тачније, око 80.000 нема завршену ни основну школу, а око 170.000 нема диплому средње школе и самим тим никакав занат у рукама. Зато је најважније да се они образују, али и да се још више пажње посвети активним мерама за запошљавање.
СВАКИ РЕКОРД ДУПЛИ
Према последњим анализама Републичког завода за статистику, стопа укупне незапослености је такође достигла свој историјски рекорд јер је у априлу износила 25,5 одсто. У пролеће 2008. године ова је стопа била 13,3 одсто.
Да Влада нема намеру да ову идеју спроведе у дело, види се по новцу који је наменила за запошљавање.
– И у 2013. години ћемо за активне мере добити 3,4 милијарде динара, односно исто колико смо имали и у овој години – потврдио је Зоран Мартиновић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. – Ми смо тражили више новца јер сматрамо да је ова сума недовољна, али су могућности републичког буџета ограничене и зато нам није одобрен износ који смо предложили.
А предложено је скоро дупло више. Са шест милијарди динара, колико су у Министарству рада очекивали, планирано је упошљавање око 50.000 кандидата са бироа, док ће са овим ресурсима до посла у 2013. доћи највише њих 30.000.
ЦЕО ГРАД ЕКОНОМИСТА БЕЗ НАДЕ
У Националној служби за запошљавање кажу да се на бироу могу наћи и профили који одавно нису тражени, а нека се занимања не ”производе” дуже од деценије! Тако у овом часу посао чека око 700 културолошких техничара и исто толико инокореспондената, али и 4.000 дактилографа, 20.000 економских техничара.
Новости
