НИВО озлојеђености према Трампу у америчком друштву је толики да се понекад чини да он нема никакву подршку и да је Америка на корак од „обојене револуције“. Међутим, то није тако, јер се Трамп у супротном никада не би дочепао врха власти.
Линија разграничења се већ назире: антитрамповске страсти распирују углавном амерички медијски гиганти који су тесно повезани са виртуелном привредом и IT-заједницом. Због промене технолошког уређења у корист реалног сектора коју је замислио Трамп, смеши им се барем значајно деградирање друштвено-економског статуса.
Велику љутњу код газда водећих америчких медија изазива и то што је Трамп успео без њихове подршке, сконцентрисавши се на комуницирање са бирачима преко друштвених мрежа. Поред осталог, он је тиме доказао да оријентација на реални сектор и приврженост најновијим технологијама нису у супротности.
Тешко је идентификовати све, чак и велике учеснике сукоба који се распламсава у Америци између „реалиста“ и „виртуалиста“, али неке личности из Трамповог табора заслужују посебну пажњу. Ако ништа друго, због тога што се ретко помињу. На пример, браћа Кох (Koch).
Чарлс и Дејвид Кох су сувласници највеће приватне компаније на свету Koch Industries која броји 100 хиљада запослених. Пакет акција двају браће у тој компанији процењује се на 94,2 милијарде долара.
Они су већ дуже време главни донатори конзервативног крила Републиканске партије. У делатност браће Кох спадају прерада нафте, производња и одржавање опреме за прераду нафте, коришћење цевоводних мрежа, прерада дрвета, производња електронских компоненти за те и друге привредне гране.
Делујући као нераздвојан тандем, браћа по богатству превазилазе власника IT компаније Microsoft Била Гејтса, чији пакет акција вреди 87,4 милијарде долара.
У одређеном смислу, конфронтираност између браће Кох и Била Гејтса представља одраз главне економске супротности данашње Америке – између реалног и виртуелног сектора.
Интензитет конфронтације изазвао је усијање политичких страсти које су испливале на површину. Довољно је рећи да су, према наводима The New York Times, финансијско-индустријске групе повезане са браћом Кох планирале да потроше на изборе 2016. године 900 милиона долара! Толико си били високи улози у недавној и, можда, за Америку преломној председничкој кампањи.
Вероватно би било погрешно назвати Трампа човеком браће Кох. Иако је по свом богатству, које се процењује на 4,5 милијарди долара, знатно иза њих, ипак им је Трамп пре партнер и савезник. Јер, нови амерички лидер је персонификација грађевинарства САД које је такође део реалног бизниса.
У Трамповом тиму има много људи које су директно поставила браћа Кох. Најистакнутији од њих је потпредседник САД Мајк Пенс, кога је током предизборне кампање директно подржавао Тим Филипс, један од најближих саветника браће Кох, председник организације коју су они основали и финансирају – Американци за просперитет (Americans for Prosperity – AFP).
Пенс је био почасни гост на конференцији за прикупљање политичких донација коју су браћа организовала у Колораду у августу 2016. године.
Један од сарадника Koch Industries Марк Шорт постао је Пенсов саветник за односе с јавношћу.
Још као гувернер Индијане, Пенс се више пута састајао са Чарлсом и Дејвидом Кохом, између осталог, на састанцима управног одбора AFP, и захваљивао им се за пружену подршку.
Нескривени опуномоћеник браће Кох је нови директор CIA Мајк Помпео. У свом родном граду Вичита, држава Канзас, где се и налази седиште Koch Industries, Помпео је једно време био председник надзорног одбора Канзаског института за политику – аналитичког центра браће Кох.
Од њиховог новца је углавном финансирана кампања за улазак Помпеа у Представнички дом Конгреса САД 2010. године; шеф Помпеовог штаба у тој кампањи био је бивши правник Koch Industries, а на тим изборима је будућег директора CIA подржавала управо организација Американци за просперитет, која је тесно повезана са Покретом чајанка (Tea Party movement) .
Сама по себи та организација, која се првобитно мало чудно звала Грађани за здраву привреду (Citizens for a Sound Economy), један је од водећих конзервативних покрета у Америци и броји више од 2,3 милиона присталица. Поред браће Кох, финансирају је гиганти као што су ExxonMobil, Phillip Morris, General Electric и др. AFP се залаже за слободу предузетништва, смањење пореза и владиних трошкова.
Пошто је бизнис браће Кох један од главних загађивача животне средине у САД, не чуди што се AFP активно супротставља свим могућим теоријама „зелених“.
Први председник AFP био је конгресмен Рон Пол, који је, између осталог, познат по залагању за развој сарадње с Русијом. У својим последњим интервјуима Рон Пол поздравља одлучност Трампа да иде истим путем, али сумња да ће му „влада у сенци“ дозволити да то чини.
Много шта зависи од тога како ће функционисати нови Трампов тима.
Треба рећи да фамилија Кох има сопствену историју односа с Русијом. Оснивач компаније, отац браће, Фред Кох је у годинама прве петолетке изградио у СССР 15 крекинг постројења за прераду совјетске нафте, док су у то време многе његове колеге одбијале да раде на том тржишту.
Фред Кох није прекидао сарадњу са Совјетским Савезом, иако је био доследни антикомуниста и члан „Друштва Џона Бирча“.
Здрав разум му је говорио да се политички системи мењају, али да народи и економске основе њиховог живота остају исти.
Интересантно је и то да су браћа Кох, као највећи прерађивачи нафте у Америци, заједно са произвођачима нафте, увек сматрали да је за њих боља скупа нафта и активно су се залагали за повећање њене цене. За Русију ни то није лоша вест.
Појављивање неочекиваних личности на високим политичким функцијама у Трамповом тиму, конкретно – бившег председника управног одбора и главног менаџера Exxon Mobil Рекса Тилерсона, би вероватно требало посматрати не као окретање у одређеном правцу, већ кроз призму односа у новој администрацији.
У државној хијерархији САД функција државног секретара се сматра четвртом по важности. Постављајући на њу Тилерсона, Трамп ствара одређену противтежу приметном присуству људи браће Кох у свом окружењу, али такву која код њих не може да изазове љутњу, јер и они зависе од експлоатације нафте.
Тилерсон по дефиницији – због свог калибра у пословној заједници САД – не може да буде браћин човек, он је, исто као и сам Трамп, њихов партнер и савезник.
Приликом ангажовања у администрацији других истакнутих личности из пословног света, нови председник САД се руководио, пре свега, принципом њихове оријентације на реални сектор привреде.
Од финансијера, на пример, то су углавном представници Goldman Sachs, који је од свих финансијских конгломерата највише оријентисан на инвестиционе активности. У америчким медијима се често може наићи на тврдње да Трамповом тиму недостаје кохезије и професионализма, која тешко да одговара стварности.
Трамп је прилично паметно укључио у свој тим потребне „кочнице и равнотеже“ како би обезбедио његово складно функционисање. А што је најважније, саставио је тим од истомишљеника по кључном питању: и привреда и политика морају да се заснивају на здравом разуму.
Само у том случају ће постојати шансе да се Америка направи „поново великом“.
Факти
