ЧАК и површно гледајућем на ствари не би промакла несразмерна количина отрова и убојних средстава изручена према Вуку Јеремићу од стране власти.
Нити Јеремића штеде, нити напредњаци пропуштају прилику да га било где, у било којој форми и с било којег нивоа власти нападну без милости и свом снагом.
Чиме то Јеремић угрожава напредњаке, има ли у томе објективног утемељења или је реч о страху и огромним очима уплашених?
Сигурно је да их угрожава и није им по вољи, али Вучића брине нешто друго. Брине га озбиљност „пројекта Јеремић”, његова суштина, подршка коју има ван наших граница, висок степен разумевања евроатланских центара моћи за Јеремићеву проруску реторику и патриотски флерт.
Иза те подршке помаља се нова форма старе суштине: нови глумци играће старе улоге у којима је Србија евроатланског усмерења, Косово је самостално и уклопљено међу добре суседе, државна привреда је докрајчена зарад тајкунских (мултинационалних) монопола, јавна предузећа и ресурси продати (зна се коме), развој демократских институција и капацитета строго контролисан и у коми, потенцијал јачања сваковрсне независности Србије под анестезијом… То ће и даље бити основни елементи стратегије за Балкан коју ће Запад, његови сатрапи и партнери да спроводе, и то је, особито некоме попут Вучића, који зна како се ствари реализују у собичцима суштинских центара моћи, врло, врло јасно.
Председнички избори, следствено томе, само су превозно средство које Јеремићу обезбеђује долазак до прве стратешке базе, политичке странке, која ће му надаље обезбедити ресурс за вршење власти.
Чак и ако би победио, што је такорећи невероватно, из председничке фотеље не би суштински угрозио Вучића, али и из саме предизборне утакмице, са респектабилним резултатом нарочито, може да се, у другој епизоди, ефикасно и убитачно припреми за парламентарне изборе.
Овај последњи елеменат низа одговоран је што је Вучић утихнуо с најавом ванредних парламентарних избора којима би, евентуално, омогућио Јеремићу да се, такорећи истовремено појави у тркама и за Председника Србије и парламент.
Парламентарни статус Јеремићеве опције много је опаснији за Вучића него Јеремићева кандидатска председничка кампања. (Сетимо се да је Вучић у почетку, разоривши СРС, имао одметнут посланички клуб, а много касније то верификовао на изборима).
Јеремић данас, на унутрашњем политичком плану, само је камичак изузетно оштрих ивица у ципели садашње власти. Ван тога, ако се пројекат Јеремић тумачи са становишта иностраног концепта, видећемо лепу, згодну девојку из комшилука која стасава и коју су многи приметили.
Приметио је и исти онај који је искористио све оно што му је садашња партнерка пружила, и могла да пружи. Мало му је досадила, почела да звоца, а осим тога ова друга, млађа, може да му дâ више од онога што већ има са Садашњом.
Није ли тако било и ономад, када је Садашња била Нова, а због које је Ондашња, помињући некакве црвене линије преко којих неће прећи, изгубила наклоност и пажњу истога развратника којем данас Јеремић намигује истим стилом којим је Вучић надиграо Тадића?
Рекли бисмо да спољни фактор и не мари много за праве квалитете својих тренутних партнера у Србији. Она политичка снага која страној сили може да обезбеди остваривање интереса и припадајућу, макар и временски орочену, лојалност – имаће подршку, такође орочену. У међувремену нове околности створиће нове играче с којима ће се направити уговори о подршци и њеној цени, и тако укруг.
Додуше, има у напредњачком карактеру сувише садистичког и радикалног да би своје нападе могли да контролишу. Има ту и уживања због мрцварења противника, али то им је узгредна „корист” и тиме само спајају „лепо и корисно”.
Међутим, инострани фактор је у овој причи кључан. Зато је „пројекат Јеремић” смртоносан овој власти и зато је Вучићу свако оруђе слабо и недовољно јако против Јеремића.
У овом тренутку почела је битка између једног одлазећег и другог долазећег лидера који ће се жестоко „почупати и потући”, због једног истог развратника, који ће их већ у догледно време заменити неком трећом опцијом чим обе буду довољно изанђале.
Можда то не виде сви, можда Вучића нико није обавестио да је бивши, а можда ни Јеремићу нису још саопштили целокупну агенду и списак очекиваних ствари које ће морати да уради, али та се серија емитује у Србији и на жалост, није шпанска иако личи.
И ова наступајућа промена власти, Србију и народ, опет, ће скупо коштати.
Кад би само могло да садашњи оду бестрага, а нови не дођу…
Пише: Славко ЖИВАНОВ, Факти
фото: ФоНет
