ГЛАВНИ уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић оценио је да су вишегодишње тензије у односима Александра Вучића и Томислава Николића кулминирале отвореним сукобом унутар Српске напредне странке после информација да ће се Николић кандидовати за председника Србије и поред одлуке СНС да кандидује Вучића.
Вукадиновић, који је и самостални посланик, рекао је за агенцију Бета да „не би било овако хистеричне кампање против актуелног председника Србије“ да се ништа није десило.
„Дугорочна последица свега је да смо сведоци да је монолит СНС напрсао, а сада присуствујемо молерско-фарбарским радовима да се то прикрије“, закључио је Вукадиновић.
Он је навео да сарадња Вучића и Николића датира из времена када су заједно били најближи сарадници лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља и да је Шешељев најближи сарадник тада био Николић, док је Вучић био главни оперативац.
„Већ тада је постојао ривалитет и Шешељ их је користио да контролишу један другог. Након оснивања Српске напредне странке и победе на председничким и парламентарним изборима 2012. године Вучић је био најистуренији представник странке, и по функцији и по карактеру“, рекао је Вукадиновић.
Прву клицу неспоразума на линији Вучић Николић, Вукадиновић види већ у Платформи за преговоре о Косову која је претходила Бриселском споразуму.
„Николићеву платформу, Влада Србије у којој је био и Вучић, потпуно је преправила и игнорисала Николића, да би након тога био потписан Бриселски споразум“, рекао је Вукадиновић.
С обзиром на то да је Николић поднео оставку на место председника СНС, а да је Вучић постао и премијер, његова власт у странци је јачала и само формално је потврђена избором Вучића за председника СНС у мају 2016.
Вукадиновић је навео да јавних сукоба Вучића и Николића скоро да није било, али да је Николић у неколико наврата одбијао да потпише неке законе. Николић се у новембру 2016. ставио на страну представника Војске у штрајку оценом да „Војска није институција на којој треба да се штеди и ко не жели своју војску, тај ће зажалити што има туђу“.
Вучић је након изјаве Николића рекао да „Србија не може да потроши више него што зарађује и да је ММФ био против и најављеног повећања плата од пет одсто за оружане снаге“.
„Шта год ко мислио, ми немамо ћуп из којег можемо да вадимо паре кад год неко каже да није задовољан“ – рекао је тада премијер.
„Вучић није лоше говорио о Николићу, али јесу медији под утицајем Вучића као и поједини министри. У већем броју случајева, Николић је био тај који је попуштао“, оценио је Вукадиновић.
Реакције функционера СНС да помаже опозицији, информације да је Николић тражио место премијера и да му СНС то не да, писање таблоида који га доводе у везу са тајкунима који желе да сруше Вучића, чак и тврдње да је Москва новцем стала иза њега – по Вукадиновићу су доказ да су односи у СНС неповратно нарушени.
Бета
