У последњих неколико месеци, Војска Србије је поново избила на насловне стране већине медија у отаџбини. И док се званичници државе громогласно хвале набавкама хеликоптера, авиона и друге технике, те да се никад раније није оволико улагало у одбрамбени систем, с друге стране, први пут у историји војници су се нашли на улици протестујући због, како тврде, катастрофалног положаја.
Уз све то, намерно или случајно, не прође дан а да се “не обелодани” нека афера која наводно “тресе” Војску. Кажемо “наводно”, зато што ниједна од тих, веома тешких оптужби још није добила било какав судски епилог, а афере се само гомилају. Једна од последњих је оптужба да су криминалци, уз благослов војног врха, вежбали гађање на полигонима Специјалне бригаде ВС.
Шта је од свега тога истина, да ли је Војска Србије “таблоидизована” налик на многе друге сегменте друштва и где је данас у односу на своје окружење, спрема ли се за рат, питања су за свеобухватно истраживање. Релевантни саговорници “Вести” – званичници Министарства одбране, представници Војног синдиката Србије, затим некадашњи челници Војске, али и аналитичари – дају своје виђење и проблема и решења. Иако се у мало тога међусобно слажу, нико од њих нема дилеме да Србија треба перспективну и респектабилну оружану силу.
“Србији треба војска која је модерна, опремљена и способна да изврши све мисије и задатке и високо мотивисани војници, задовољни својим професионалним и материјалним статусом. Војска Србије је данас модерна оружана сила, много боље опремљена него пре десет година, са великим људским потенцијалом”, тврде у Министарству одбране Србије.
С овом оценом се слажу и у Клубу генерала и адмирала – организацији која, како јој име и каже, окупља некадашњу војну елиту ондашње Војске Југославије, Србије и Црне Горе и сада Србије.
– Војска Србије је била, а и данас је важан државни фактор, са свим манама и врлинама, али способна да одговори свим изазовима када је реч о земљама у окружењу. Међутим, не треба заборавити да је већина тих земаља у чланству НАТО – наглашава некадашњи заменик начелника Генералштаба, а сада председник Скупштине Клуба генерала и адмирала и потпредседник Међународног конститутивног комитета који окупља пензионисане високе војне официре из више од 30 земаља – генерал Миломир Миладиновић.
И војни аналитичар Александар Радић, познат по критичким ставовима, релативно дели ово мишљење.
– Војска Србије је данас ни боља ни гора у односу на све земље у региону. Све те државе су дуго времена маргинализовале улогу војске без обзира на то што је војска имала прворазредну улогу у политичкој историји не тако давних деведесетих година – наглашава Радић.
У Војном синдикату Србије, који је први пут у историји српске војнике извео на улице, и у том науму не одустаје, већ мало-мало, ето их испред Владе Србије, много су критичнији.
– Нажалост, данас Војска Србије дебело каска за војскама у окружењу и то по свим питањима. Од обучености, опремљености, па до зарада. Плашимо се да Војска Србије посустаје за окружењем, а нарочито за Хрватском – истиче Новица Антић, председник Војног синдиката Србије.
Последице реформе
Председник Војног синдиката Новица Антић напомиње да се 2006. године “непромишљено” ушло у реформу, због чега Војска Србије данас трпи последице.
– У те реформе се ушло без претходно утврђеног почетног стања и без визије и елементарних услова да се реформа војске спроведе. Пре 2006. године војска је била знатно опремљенија, обученија и спремнија да изврши задатке за које је намењена. Од те године није било битнијег опремања, односно већина наоружања и опреме и даље датира из времена Војске Југославије, Војске Србије и Црне Горе, а у знатном делу чак и из времена ЈНА. Битно је поменути да су наоружање и опрема тада били млађи 10 година него данас.
СУТРА – Војска Србије између жеља и могућности (2): “Старци” у униформама
Ђ. Баровић – Вести
