Јавност у Србији шокирала је исповест неколико радника који су преко агенција за запошљавање отишли у Словачку и тамо илегално радили у фабрикама. Они су се жалили на лоше услове рада, предуго радно време, те да нису испоштовани договори о заради.
Грађани Србије због беде пристају да илегално одлазе да раде у тешким условима само да би зарадили коју стотину евра да прехране породицу. Словачка и Чешка због јаке економије траже велики број радника. Државе које су до пре две и по деценије биле на сличном нивоу економије као тадашња СФРЈ, сада су далеко испред Србије.
Пре око две године, из Украјине, али и Србије, почело је преко агенција запошљавање радника у словачким фабрикама. Они су радили илегално, односно могли су у Словачкој, земљи Европске уније, да бораве само по три месеца, колико им је дозвољен туристички боравак.
О овом проблему је обавештено и српско Министарство спољних послова, где, како “Вести” незванично сазнају, наводе да је главни проблем у агенцијама за запошљавање из Србије и Мађарске. Оне, наиме, обећавају добре услове за одлазак, не би ли нашли раднике који би ишли у Словачку да раде за 700-800 евра месечне плате, коју међутим не исплаћују појединцима.
Београђанин Александар Костадиновић (36) у изјави за једне дневне новине каже да је преко новосадске агенције почетком јануара отишао за Словачку. Речено му је да ће после месец дана рада у Фокскону, тајванској компанији специјализованој за производњу делова за Епл уређаје, прећи у Самсунг.
– Отишао сам у Словачку због тешке економске ситуације код куће. Нисам могао да нађем посао, а од нечега се мора живети. Народски речено, израдили су нас. Требало је да радимо од осам до 12 сати дневно, а за три недеље смо имали само 12 радних дана. Паузу су нам рачунали по 45 минута, а и то нису плаћали, иако смо је користили много краће. Сваки радни сат требало је да буде плаћен 2,2 евра, а није, добили смо укупно тек по 100 евра – објашњава Костадиновић.
Није све тако црно
Да није баш све тако црно наводи неколико радника који су били у фабрикама у Словачкој. Један од њих, Милан, који не жели да му се објави презиме и место одакле је, јер планира поново да оде и ради, каже да је био запослен у Самсунговој фабрици:
– У сезони бих зарадио по 600 евра. Када се иде у тоалет наравно да мора да се пита, јер радиш на линији и ако те нема, цела линија стаје. Плате нису високе ако се ради јануар, фебруар, март, то је ван сезоне. Добијали смо аконтацију сваке недеље по 30 евра и на време. Ради се по осам, 10 или 12 сати, зависи од потребе фирме. Немамо другог избора него да идемо тамо и зарадимо бар неки новац.
Једне вечери када су радници дошли у свој смештај речено им је да се враћају кући.
– Када смо стигли, два аутобуса су била одмах напуњена и пошла су за Београд. Дали су радницима по 2.000 динара и рекли им да их враћају јер нема посла. Нас 134 вратили смо се након 20 дана. Једне вечери су нам само рекли: “Једна тура се враћа вечерас, друга у понедељак, нема више посла.” Дали су нам по 100 евра, остало ће нам наводно исплатити, али не знају кад и спаковали су нас у аутобус и послали – завршава исповест овај радник из Србије.
Вајда свима, сем радницима
Иако се ради о класичној експлоатацији радника, то је ситуација која свима одговара: агенцији која шаље раднике фабрици у којој раде, као и државама из које радници долазе и оне у које одлазе. Сви зарађују на обесправљеним радницима, кажу у Комитету правника за људска права.
– Једини утисак је да ће се то завршити на неколико насловних страна и ТВ прилога и то је то, и то је оно што заправо забрињава, и са друге стране нисам баш сигуран колико можемо да верујемо кад наши државни органи и инспекција рада кажу да у компанијама у Србији нема таквих појава, иако постоје медијски наводи и сведочења радника и радница који су трпели нешто слично код компанија у Србији – каже Данило Чурчић из Јукома.
Слично искуство имао је и Иван Јевремовић, који је такође за српске медије испричао своју верзију приче. Он је у новембру отишао у Хлоховец у Словачкој.
– Пословође вичу на тебе, помериш се с места где стојиш осам сати, одмах вичу на тебе. Мораш да питаш да идеш у тоалет и све је то уз неко негодовање и буквално се дешавало да неког и врате, буквално не можеш да идеш у тоалет – објашњава своје искуство Јевремовић.
Агенције варају наивне
У Министарству спољних послова Србије, “Вести” незванично сазнају да су упознати са тиме да стотине српских радника сваког месеца са туристичким визама одлазе у Словачку.
– Проблем су активности регистрованих и нерегистрованих агенција за посредовање у послу, већина их је из Србије и делимично из Мађарске. Оне обећавају куле и градове. Агенција направи уговор са фирмом у Словачкој и доводи раднике. Фабрика исплати новац агенцији, која онда исплаћује раднике. Међутим, те агенције из Србије и Мађарске често не испоштују договоре са радницима – додаје наш извор.
Један део проблема јесу и ексцеси који су се дешавали, али и локално становништво које није задовољно што они раде за ниже сатнице од Словака, јер им обарају дневнице.
– Било је проблема као и свуда што их има у малим местима. Не у фабрици, већ два, три сукоба поподне у кафанама. Неких већих инцидената није био. Имали смо неколико случајева да радницима нису исплаћене зараде, па су наши службеници амбасаде у Словачкој морали да им помажу – додаје наш извор из МСП.
Б. Ђокић – Вести
